Izvor: Politika, 15.Jan.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za i protiv zabrane telesnog kažnjavanja dece
Roditeljstvo se uči, a upotrebom sile se ne rešavaju konflikti, kažu nadležni. – Ne smemo od dece da pravimo cinkaroše koji će prijavljivati roditelje, tvrde Dveri
Da li fizičko kažnjavanje dece treba zakonom zabraniti? „Politika” u okviru partnerstva sa Unicefom ovog meseca posvećuje stranu o pravima deteta ovom pitanju koje je uzburkalo javnost i sukobilo stavove stručnjaka iz različitih oblasti, ali i onih koji se pozivaju na tradicionalni način vaspitanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Povod za žučne polemike bio je Prednacrt građanskog zakonika koji predviđa zabranu fizičkog kažnjavanja dece. Međutim, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podsećaju da se zabrana telesnog kažnjavanja, ali i podvrgavanje merama koje vređaju dostojanstvo i integritet deteta nalazi i u predlogu o izmenama i dopunama Porodičnog zakona o kojem će Vlada Srbije odlučivati u junu ove godine.
– Ministar rada je formirao radnu grupu koja se bavi izmenama i dopunama pomenutog zakona, a trenutno se izrađuju radne verzije teksta. Paralelno sa uvođenjem ove odredbe o zabrani fizičkog kažnjavanja deteta, organizovaćemo i pomoć roditeljima kroz preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava– obuku i učenje o nenasilnim oblicima vaspitanja mališana, koji će se sprovoditi u centrima za socijalni rad, specijalizovanim savetovalištima i savetovalištima za brak i porodicu – kaže za „Politiku” Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite Ministarstva rada.
Ljudi godinama uče kako bi se bavili određenim profesijama, a o roditeljstvu koje je najteže i najlepše zanimanje, niko ne uči, ističe naš sagovornik.
– Oni koji vaspitavaju dete pomoću ćuški i batina najčešće kao opravdanje pominju tradiciju i činjenicu da su i oni vaspitavani na isti način, pa „šta nam fali”. Ali ono što je tradicionalno ne znači uvek da je i dobro. Fizičko kažnjavanje mališana treba zabraniti zakonom kako bi se izbeglo da odmalena učimo da se odnosi mogu zasnivati na nasilju i da bilo koji konflikt može biti razrešen nasiljem. A upotrebom sile ne može se rešiti nijedan problem – napominje Vulević.
Pomenutim zakonskim odredbama država šalje jasnu poruku da zabranjuje akt fizičkog nasilja, a nema nikakvog razloga da se to smatra podrivanjem roditeljskog autoriteta, objašnjava za naš list Biljana Lajović, specijalista školske psihologije i koordinator jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete.
– Roditeljstvo se uči, a uvođenjem ovih propisa stvara se atmosfera u kojoj je svakome jasno šta sme, a šta ne sme da uradi. U mojoj praksi mnogi roditelji su mi priznali da su se pokajali što su tukli dete, ali u određenoj situaciji jednostavno nisu umeli drugačije da postupe – napominje Biljana Lajović.
Ona smatra da uvođenje ovakvih zakonskih odredbi ne znači rušenje autoriteta roditelja, već je ideja da se roditeljima pomogne da bolje i efikasnije obavljaju svoju roditeljsku dužnost.
Boško Obradović, član Starešinstva pokreta Dveri, inače otac četvoro dece, međutim, postavlja pitanje ko želi da srpski narod i naše porodice ponovo prikaže u ružnom svetlu, „kao da svi maltretiramo sopstvenu decu, kao da je fizičko zlostavljanje dece svakodnevica u Srbiji”?
Posebno sramnim on ocenjuje zloupotrebu raznih naučnih istraživanja gde se, kako kaže, umesto analitičkih podataka o posledicama telesnog kažnjavanja dece poturaju podaci o posledicama zlostavljanja dece (i to u ko zna kojim narodima), što nikako nije i ne može biti isto.
– Pokret Dveri je apsolutno protiv mešanja države u sferu porodične privatnosti i vaspitanja dece. Protivimo se državi koja hoće od naše dece da napravi neodgovorne cinkaroše koji će da prijavljuju svoje roditelje i odrastaju bez ikakvog autoriteta, reda i poretka. Sve ste nam oduzeli, porodicu ne damo – naglašava predstavnik Dveri.
Posebno su protiv oduzimanja dece od roditelja kao u mnogim zapadnim državama, jer prema njihovoj oceni, postoji mogućnost ogromne manipulacije i zadiranja u privatnost, gde bi se deca posebno oduzimala porodicama koje ih tradicionalno vaspitavaju.
Biljana Lajović, opet, navodi da ne razume zbog čega se promenom zakona ruši tradicionalna srpska porodica.
– Tradicionalna Srbija sigurno nije ona koja koristi batinu i agresivnost u vaspitanju dece. Ovi propisi nisu mehanizam kazne roditelja već mera zaštite dece. Roditelj treba da nauči da bez batina vaspitava dete. Državni sistem u svim svojim propisima zabranjuje bilo kakav akt nasilja nad decom i ne vidim razlog zbog čega bi u jednom delu sistema zapostavljeno, a drugom da se koristi.
Julijana Simić-Tenšić, Dejana Ivanović
objavljeno: 15.01.2015.
