Izvor: Politika, 22.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za i protiv istine o Draži
Istinu o pogubljenju Draže Mihailovića treba što pre da potvrde državni organi da bi se i na tu stranicu istorije konačno stavila tačka
Povodom serije tekstova o pogubljenju Dragoljuba – Draže Mihailovića, načelnika Glavnog štaba jugoslovenske vojske u otadžbini, objavljenih u „Politici”, interesovanje javnosti za ovu temu raste. Posebno su zanimljivi komentari naših ljudi u rasejanju čije je interesovanje za ovu temu evidentno kroz posete Internet-sajtu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Politike”. Desetine hiljada ljudi otvaralo je veb-stranice „Politike”, podržavajući napore redakcije da se rasvetli sudbina glavnokomandujućeg čoveka vojske u otadžbini.
Njihovi komentari, kao i domaćih posetilaca sajta, mogu se, uglavnom, svrstati u tri grupe.
Jedni su za to da svakako treba do kraja istražiti kako je okončan život Draže Mihailovića. Ne krijući svoje neskrivene simpatije za čiča-Dražu, oni upućuju sijaset optužbi na račun tadašnjeg komunističkog režima, odnosno njegovog prvog čoveka Josipa Broza Tita. Oštre kritike usmeravaju na suđenje Mihailoviću za koje kažu da je bilo ishitreno, montirano, pa su i presude bile u duhu suđenja.
Drugu grupu komentara ispisuju ljudi koji Dražu Mihailovića smatraju izdajnikom svog naroda, saradnikom okupatora čiji su pripadnici činili nečuvena zverstva nad narodom. Reč je o brojnim ubistvima nevinih žena, dece, staraca, o neznanim grobovima rasutih širom Srbije koje niko ne istražuje, pa „što bi se tražilo mesto stradalništva Draže Mihailovića”. Dokumenta sakupljena u knjizi „O zločinima pripadnika Draže Mihailovića”, objavljenoj u Beogradu 1945. godine, govore da su oni najčešće u pravu.
Treću grupu pisaca komentara čine ljudi koji smatraju da ove i slične teme iz prošlosti predstavljaju samo opterećenje za sadašnjost i budućnost naroda i države, koja treba da brine o trenutnoj političkoj i finansijskoj situaciji.
Međutim, „Politika” ovakvim tekstovima, po cenu polemike, želi da događaje iz istorije, koji su u objavljivanim istorijskim knjigama uglavnom tretirani na ideološki i politički obojen način, što pre prenese na naučni teren. Cilj nam je da se razjasne nejasnoće, bez namere da bilo koga optužujemo ili diskvalifikujemo, ili da ostrašćenost bilo koje vrste prevagne nad istorijskom istinom, kako bi takvo razmišljanje bilo pretočeno u bolju budućnost našeg potomstva, bez starih neraščišćenih računa. Naravno, uz pomoć nadležnih državnih organa što očekuju sve tri, uslovno rečeno, grupe pisaca komentara „Politici”.
D. Vlahović
[objavljeno: 23/04/2009]
.jpg)
