Izvor: Blic, 25.Jan.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za godinu dana četiri koncerta
UŽICE - Užice je za proteklih godinu dana imalo samo četiri rok događaja vredna pomena: Festival “In Wires”, nastup grupe “Negativ” na skupu bajkera, zajednički koncert “Kerbera” i “Valentina” i svirku kod Stare centrale nazvanu “Dobri duhovi devedesetih”. Užičani se sećaju da je nekada toliki broj svirki održavan mesečno.
- I toliko mali broj manifestacija koje su obojene rokenrolom u poređenju sa prethodnim godinama jesu uspeh. Ne delim mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je rok nestao, ali je istina da je premalo zastupljen. Krivac tome je publika. Da je ona profilisanija u pozitivnom smeru bilo bi dosta više sličnih manifestacija. Ali od koga ta deca da uče, šta poučno da čuju i vide kada živimo u doba estrade i rijaliti šou programa - kaže Miloš Milojević, poznatiji kao Šomi Boj, jedan od ovdašnjih čuvara "teških nota”, predsednik Udruženja ljubitelja ritam i bluza i roka "Vox Experience” iz Užica. Do pre tridesetak godina, pamti on, bar tri-četiri svirke održavane su mesečno u ovom gradu. Treštali su gitare i bubnjevi u Velikom parku, na Trgu partizana, na Trgu Svetog Save.
- Danas, kada mladim rokerima pričam o tome, oni prosto ne mogu da veruju, deluje im to kao priča naučne fantastike. Mi stariji odvažimo se često na neki koncert u Beograd ili inostranstvo, a mlađi narašaji putuju noću u Požegu ili Bajinu Baštu. Idu deca da slušaju muziku u te okolne varoši zato što je svirki u njihovom gradu vrlo malo - dodaje Milojević.
U Užicu postoji nekoliko rok bendova: "Higlanders”, "Moondance”, "Arhivska zabava”, "Lude žene”, "Dirthy Dorothy”... S vremena na vreme zasviraju neki od njih u par ovdašnjih kafića. A krug ljudi na tim svrikama uvek je isti i nije velik.
Đorđe Vasić, živa legenda užičkog roka i frontmen nekadašnje grupe "Kilo i po” 16. decembra ponovo je uzeo mikrofon u ruke. Slušalo ga je jedva sto ljudi, iako je ulaz bio besplatan.
- Kada u ovim vremenima većini spomeneš rokenrol, kao da si mu nabio prst u oko. Oseća se to u ponašanju mladih. Nekada je stvar prestiža bilo znati svirati gitaru, uz nju provoditi noći na našoj Plaži i ostalim okupljalištima Užičana, a današnja pokolenja to doživljavaju kao đavolju rabotu. Mi smo rokenrol prihvatili kao civilizacijski trend, on nas je naučio druženju, odveo u biblioteku, upoznao sa beletristrikom, uz njega smo videli i naučili svet. Mladi danas idu u fokoteke i u grad izlaze naoružani. Krivci tome su kreatori kulturnih dešavanja u Užicu koji troše novac na kvazimuzičare, ali i porodica od koje sve potiče - smatra Vasić.
Kada muziku koju sviraju malo ko sluša, kada devojke za električnu gitaru nemaju sluha, kada roditelji nemaju da plate instrumente, kada gužvanje po podrumima i garažama dojadi, kada se shvati da se pare zarađuju u drugim muzičkim žanrovima, tada se mladi rokeri odriču stare ljubavi i otiskuju u neke druge unosnije vode.
- Počeo sam pre nekoliko godina, svirao sam bas gitaru i bio pevač u rok grupi "Korozija”, najmlađem bendu u gradu koji su činila tri srednjoškolca i dva osnovca. Lepo smo krenuli, zbog naših godina bili atrakcija, ali... - priča Veljko Pejović (20), danas kontrabasista u tamburaškom okrestru "Čarolija”. Vremenom, kaže on, sve manje je bilo nastupa, nije bilo prostora za svirke, publike je ostajalo sve manje.
- A negde, stalno u senci, nadvijala se slika muzičara koji su zarađivali od svirke, za razliku od nas. Zato smo glavni gitarista u bendu i ja odlučili da se oprobamo u svetu tamburaša. Osnovali smo orkestar "Čarolija”, pa kada smo vremenom videli da se lepo zarađuje svirkom po prestižnim hotelima i kafanama, tu muziku smo ozbiljno shvatili. Sviramo pesme koje doskora nismo ni slušali. Solidno zarađujemo od ovog posla, a rok nam je samo lepa uspomena - kaže Veljko Pejović.
