Izvor: Blic, 09.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za gimnaziju potrebno 90 bodova
Za gimnaziju potrebno 90 bodova
Prijemni i kvalifikacioni ispiti za upis u srednje škole i gimnazije se približavaju. Do početka prijavljivanja za polaganje prijemnog za upis u specijalizovane škole ostalo je još samo nedelju dana.
Prvi koji će odmeriti snage biće kandidati za umetničke srednje škole i specijalizovane gimnazije, jezičke, matematičke. Oni već od 15. maja počinju da se prijavljuju za polaganje ispita. Pošto im se prijemni ispiti završavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nedelju dana pre nego što se završava prijavljivanje za polaganje kvalifikacionih ispita, u slučaju da se ne upišu u umetničke škole, moći će da konkurišu i u 'običnim' srednjim školama i gimnazijama, gde prijava traje do 15. juna.
Ono što svršene osnovce svake godine najviše zbunjuje i u čemu najviše greše u upisnoj proceduri jeste računanje bodova i popunjavanje liste želja. Da bi znao koliko bodova nosi iz škole, učenik mora sabrati opšti uspeh iz šestog, sedmog i osmog razreda osnovne škole, tako što će sabrati srednje ocene na kraju svih ovih razreda, a brojeve zaokružiti na dve decimale. Onda te brojeve treba sabrati i pomnožiti sa četiri. Tako on može sakupiti najviše 60 bodova. Međutim, prva, druga i treća mesta sa republičkih, saveznih i međunarodnih takmičenja donose dodatne bodove - između jednog i 20, u zavisnosti od takmičenja i osvojenog mesta. Na kvalifikacionom ispitu đak može da osvoji najviše 40 bodova, po 20 iz maternjeg jezika i matematike, te ukupno 100 bodova za upis, plus bodovi sa takmičenja.
Listu želja treba popuniti vrlo pažljivo, tako što se na prvo mesto stavlja obrazovni profil i škola koju učenik najviše želi da upiše, a zatim redom i drugi profili i škole koji dolaze u obzir - od većeg ka manjem interesovanju. Nikako ne treba upisivati profile za koje dete uopšte nije zainteresovano, jer ga kompjuter, na osnovu broja bodova i mesta na rang-listi, može rasporediti baš u tu školu. Takođe, nije preporučljivo odlučivati se za škole koje su daleko od mesta stanovanja deteta, jer se ono kasnije neće moći prebaciti u drugu, bližu školu.
Statistika Ministarstva prosvete kaže da 58 odsto učenika upiše školu po prvoj želji, a čak 81 odsto u okviru prve tri želje. Najpopularniji obrazovni profili su iz oblasti medicine, ekonomije, prava i administracije (bankarski službenik, poslovni i finansijski administrator i ekonomski tehničar), ličnih usluga (muški i ženski frizer, konobar i kuvar), a veoma su popularne i gimnazije, naročito društveno-jezički smer.
J. Subotić
