Izvor: Glas javnosti, 27.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za firmu će dati bubreg, ruku, oči
BEOGRAD - Prodajem najboljem ponuđaču bubreg. Zdrav sam i imam 50 godina. Može i plućno krilo ili deo jetre. Potreban mi je novac da bih nastavio da vodim firmu.
Tako glasi oglas nekog italijanskog biznismena iz Venecije, objavljen na jednom internet portalu za aukcijsku prodaju.
Zahvaljujući kreativnosti, smislu za humor ili nesrećnoj sudbini, oglas su zapazili svi koji su posetili internet stranicu na kojoj je objavljen, ali i mnogi novinari, pa je oglas bio vest gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << svih svetskih medija.
„Kreativan je i duhovit“, uz smeh su komentarisali čitaoci novina u svetu, ali su se ipak složili kako „nema sumnje da je čovek zapao u tešku finansijsku krizu“.
Ne smejati se tuđoj nesreći svakako je jedno od pravila lepog ponašanja koje se ne sme prekršiti, ali pomoći sebi na bilo koji način u trenucima od životne važnosti svakako je za očekivati.
- Ja bih prodao oba oko da ne gledam kako mi firma propada - kratko kroz smeh komentariše zamišljenu situaciju dvadesettrogodišnji mladić iz Beograda.
- Stvarno ne znam šta bih uradio da se nađem u takvim okolnostima, ali mislim da bi mi ipak bilo lakše da sedim „u mraku“ nego da gledam kako mi propada ono za čiji se opstanak borim svaki dan - nastavlja mladić (ime je poznato redakciji), vlasnik radnje mobilnih telefona i naslednik očeve građevinske firme. Ovaj perspektivan mladi biznismen svakako spada u onu grupu od 60 odsto ambicioznih ljudi u Srbiji koji bi želeli da osnuju svoju firmu ili da postanu vlasnici sopstvenog preduzeća, za šta nemaju prilike.
TIPIČNO ZA OČAJNIKE
Dr Aleksandra Ramuš, psihijatar, kaže da ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj da čovek dođe u situaciju da žrtvuje sebe, ali da nije reč o bolesti.
- Ovo je primer reakcije osobe koje je pod stresom. To je odraz očaja čoveka koji nema neke objektivne mogućnosti da se snađe za hipoteku ili da na neki drugi način dođe do novca. U situaciji nastaloj zbog loše ekonomske situacije, osobe poput ovog Italijana ne razmišljaju o dubljim posledicama, i na prvom mestu je izlaz iz trenutne situacije, kako bi se spasila porodica od propasti, a ne da bi ona patila ako stvari krenu naopako - tvrdi Ramuš.
Ipak, stariji i iskusniji, za ovako krizne momente imaju drugačije rešenje.
- Mislim da je ovaj Italijan samo hteo da se našali i da skrene pažnju na sebe. Postoji milion drugih načina da se ovakav problem reši. Ako zaista vrediš i ako si nešto postigao u životu, nema razloga da ti banka ili prijatelji ne izađu u susret - kaže Žarko Popović, vlasnik firme „Jelou pejdžis“ iz Beograda.
- Kad malo bolje razmislim, sve je to kao neki lanac. Često se dešava da se čovek razboli kada poslovi u firmi krenu stranputicom. Često čujemo kroz razgovor da neko kaže „dao bih ruku za svoj posao“, a nikada nisam čuo da je to zaista neko uradio kada se našao u sličnoj situaciji - zamišljeno kaže Popović i kroz šalu nastavlja:
- Zamislite da prodate bubreg, operacija ne uspe, vi se još više razbolite, a ne spasite firmu od propadanja. Šalu na stranu, i ako je Italijan bio ozbiljan, nadam se da mu je pošlo za rukom da se neko sažali i da mu je pomogao i bez bubrega - završava Popović, uz reči da ipak ne shvata ozbiljno italijanskog biznismena koji se našao na rubu finansijske katastrofe.
