Izvor: Blic, 14.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za ekologiju 4,5 milijarde evra
Srbija bi do 2015. godine u ekologiju morala da uloži oko 4,5 milijarde evra. Ako u zaštitu životne sredine ne bude investirano u kontinuitetu i blagovremeno, može se dogoditi da nam pred vratima EU za sređivanje u ovoj oblasti bude potrebno i čitavih osam milijardi evra, znači, gotovo dvostruko više.
Rumunski primer
Ako ne budemo izdvajali noac na vreme može nam se desiti da dođemo u situaciju u kojoj je danas Rumunija, koja mora da izdvaja pet odsto BDP-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi u narednih nekoliko godina prikupila novac za investiranje u unapređenje životne sredine - upozorio je Protić.
Iako je Vlada prihvatila plan za zaštitu životne sredine, čeka se njegovo skupštinsko usvajanje.
- Procena je rađena pre tri godine kako bi se ukazalo na direktne uštede od ulaganja u životnu sredinu. Prema rezultatima tadašnjeg istraživanja, podvučeno je da bi u periodu od 2006. do 2015. godine, kada se procenjuje da bi Srbija mogla da uđe u EU, trebalo da se potroši oko 4,5 milijardi evra da bi se ispunili strogi ekološki zahtevi - kaže za „Blic" Jovan Protić, menadžer projekta strategije održivog razvoja Republike Srbije, koja se oslanja na nacionalni plan za zaštitu životne sredine.
Prema postojećoj strategiji za pridruživanje Srbije EU, predviđa se da bi procenat izdvajanja za životnu sredinu iz BDP-a trebalo da poraste sa sadašnjih 0,3 odsto na oko 2,5 odsto. Zbirom iznosa koji bi bili izdvajani do 2015. dobija se tih 4,5 milijardi evra.
Međutim, prema Protićevim rečima, ukoliko se izdvajanja za ekologiju ne budu povećavala i ako se ekološki problemi ne budu rešavali na vreme, može se dogoditi da oko 2015. godine, kada Srbija bude pred vratima EU, ti troškovi porastu na osam ili devet milijardi evra. Prosto, narašće troškovi zbog neblagovremenog saniranja ekoloških šteta. Time bi naša ekološka izdavanja za deset narednih godina bila praktično udvostručena.
Protić objašnjava da ćemo kada se potpiše ugovor o stabilizaciji, imati bar šest godina za prilagođavanje i u tom periodu postojaće mogućnost da se iskoriste fondovi i pomoć EU za rešavanje problema održivog razvoja, u koje spadaju i ekološki problemi.
- Važna je i indirektna ušteda tako što će biti manje posledica po ljudsko zdravlje, a time i manje novčanih izdataka po tom osnovu. Postoji podatak da su kroz investiranje u životnu sredinu deset novih članica EU spasle oko 77.000 ljudskih života. Dakle, što ranije počnemo, ukupni efekti su veći - kaže Protić.
Inače, na nacionalni akcioni plan za zaštitu životne sredine naslanja se i strategija održivog razvoja, koja je trenutno u izradi.
