Izvor: Glas javnosti, 23.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za debeljuce odmor „na recept“
BEOGRAD - Gojazna deca će od sada imati mogućnost da provedu tri nedelje na Zlatiboru o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ukoliko njihov lekar proceni da je to potrebno. Mališani će za vreme boravka u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma naučiti koliko je važno da se pravilno hrane i redovno vežbaju u skladu sa uzrastom i zdravstvenim stanjem.
Bolest savremenog sveta, prekomerna težina, sve je više prisutna i u Srbiji. Brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << su posledice viška kilograma, a doktori i nutricionisti upozoravaju, ne bez razloga, na sve veće prisustvo povišenog krvnog pritiska, neprimerenog dečjem uzrastu, koji je posledica prekomerne telesne težine i gojaznosti.
- Po pravilniku koji je stupio na snagu osmog maja mališanima je omogućeno pravo na rehabilitaciju o trošku zdravstvenog osiguranja. Sva deca uzrasta od 12 do 18 godina čiji je indeks telesne mase veći od 97P imaju pravo na rehabilitaciju u trajanju od 21 dan u Specijalnoj bolnici „Zlatibor“ - kažu za Glas u RZZO.
Lečenje komplikacija koje mogu imati debeljuškasta deca je mnogo teže i skuplje nego preventivne mere koje ih sprečavaju, što je i motivisalo nadležne da institucionalno podrže mlado stanovništvo u dostizanju idealne telesne težine i usvajanja zdravih životnih navika. Mada nema preciznih podataka, procenjuje se da kod nas oko 17 odsto dece ima višak kilograma, a da ne oni ne bi odrasli u gojazne ljude, Zavod je napravio jedan od osnovnih koraka u borbi protiv bolesti koja je u nekim državama dobila epidemijske razmere.
UGOJENI STARI KONTINENT
U većini zemalja Evrope danas između 30 i 80 odsto odraslih ima prekomernu telesnu masu. Mada postoje značajne razlike kako između regiona, društvenih i uzrasnih grupa, tako i među polovima, prevalenca je generalno u porastu u svim zemljama Evrope. Samo u poslednje dve decenije učestalost u Evropskoj zajednici se utrostručila i, ukoliko se ne preduzmu konkretne mere, procenjuje se da će do 2010. godine u ovom području biti 150 miliona gojaznih odraslih osoba i 15 miliona gojazne dece i adolescenata.
Kod nas još uvek situacija nije dramatična, ali je primetno da sve veći broj klinaca bukvalno živi na „pekarskoj hrani“, pa je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i dijabetesa tipa dva izuzetno visok. Kod naše dece bitan faktor gojaznosti je svakako i siromaštvo, koje nameće ishranu sa više brašna, krompira i masti, odnosno hranu koja pruža osećaj sitosti i - goji.
Trećina naše dece svakoga dana pojede nešto sa kioska, iz pekare. Dnevno popiju i po pola litre soka, „koka-kole“ i drugih gaziranih pića koja su prave energetske bombe.
Pored toga, i na decu je uticala promena stila života. Ludi savremeni tempo i nezdrave navike roditelja i mališanima formiraju stil života u kojem se jede, brzo, nezdravo i neredovno. Pored toga, svi, pa i mališani, sve se manje igraju i kreću, a sve više vremena provode kraj kompjutera i televizora.
Ne sme se, naravno, zanemariti ni podatak da je gojaznost često uslovljena i genetskim nasleđem.
.jpg)
