Izvor: Blic, 25.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za besplatne studije minimum 60 bodova
Za besplatne studije minimum 60 bodova
Svaki kolokvijum, seminarski rad, predavanja i vežbe na fakultetima ubuduće će nositi odgovarajući broj bodova, tako da ocena studenta neće zavisiti samo od završnog ispita. Budžetski studenti moraće da sakupe bar 60 bodova, jer u suprotnom gube status, dok samofinansirajući koji sakupe isto toliko bodova automatski prelaze na budžet, predviđa Predlog zakona o visokom obrazovanju.
Visoko obrazovanje u Srbiji sastojaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se od akademskih studija i visokih strukovnih studija. Osnovne studije na fakultetima će trajati tri ili četiri godine, a ako ih student nastavi još dve godine, nakon toga dobija titulu magistra. Na visokim strukovnim studijama, nekadašnjim višim školama koje će od sada trajati tri godine, studenti se osposobljavaju za praktičan rad - znanja i veštine potrebne za uključivanje u radni proces.
- Razlika između trogodišnjih osnovnih studija na fakultetima i trogodišnjim studijama na visokim školama ne bi trebalo da bude velika. U oba slučaja u pitanju je pripremanje studenata za posao nakon završetka studija, a ne za naučni rad. Znači, visoke strukovne škole i trogodišnji kursevi na fakultetima negovaće taj profesionalni aspekt - priča za 'Blic' prorektor Beogradskog univerziteta prof. Aleksandar Lipkovski.
Fakulteti će predmete podeliti na obavezne i izborne i svaki od njih će nositi određeni broj bodova. Na početku godine svi studenti će se opredeljivati za predmete koje će slušati i polagati, u skladu sa tim koliko bodova moraju da skupe. Studenti koji se finansiraju iz budžeta na kraju godine moraju imati minimum 60, a samofinansirajući 37 bodova.
Do kraja tekuće godine oni će morati da polože sve ispite koje su prijavili. Ukoliko ni posle tri pokušaja (ispitna roka) ne uspeju da polože ispit sa spiska obaveznih predmeta, moraće sledeće godine ponovo da ga upišu, slušaju, polažu, ali i plate. Ukoliko ne polože jedan od izbornih, sledeće godine mogu da upišu isti ili da izaberu neki drugi.
Ukoliko student koga finansira republika ne uspe da sakupi 60 bodova do kraja godine, automatski gubi status budžetskog studenta, a samofinansirajući koji uspe da sakupi 60 stiče pravo da se sledeće godine finansira iz budžeta.
- Ova odredba izuzetno pooštrava režim studija, ali, interesantno, nije izazvala nikakvu reakciju studenata. Oni se najviše interesuju za bodove jer ih povezuju sa mobilnošću, ali nisu svesni da bodovi ne znače automatsku mobilnost. Da li će student moći da pređe na neki drugi fakultet u zemlji i inostranstvu, zavisi od mnogo toga. Bodovi ukazuju samo na težinu predmeta ali ne i na njegovu sadržinu. Zato, da bi strani fakultet automatski priznao diplomu ili ispite našeg fakulteta, mora prvo da ima bilateralni dogovor sa njim - dodaje Lipkovski.
Svi fakulteti i više škole moraće da prođu kroz ponovni postupak akreditacije i dobijanja dozvola za rad u roku od tri godine od stupanja na snagu zakona. Univerziteti i fakulteti imaće dve godine da usaglase svoju organizaciju i akte sa zakonskim i godinu dana da se reorganizuju. Oni za koje Komisija za akreditaciju utvrdi da ne ispunjavaju uslove za rad, prestaju sa radom najkasnije u roku od dve godine, predviđa zakon.
Sve više škole dužne su da podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad u roku od godinu dana. One koje ne budu dobile rešenje o ispunjenosti uslova moraće da prestanu sa radom u roku od dve godine od donošenja rešenja.
Studenti koji su već upisani na fakultete i više škole ne moraju da brinu. Oni imaju pravo da ih završe po istom nastavnom planu i programu, ali najkasnije za dve godine po isteku redovnog trajanja studija. Studenti škola i fakulteta koji ne budu dobili dozvolu za nastavak rada, mogu da ih završe u roku do dve godine od donošenja rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za rad. J. Subotić
