Izvor: Blic, 10.Jun.2012, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za banku polnih ćelija u Srbiji još nema para
Banka polnih ćelija, za čije osnivanje je potrebno obezbediti 1,6 miliona evra, nada je za mnoge parove u Srbiji koji imaju problem sa sterilitetom i iscrpeli su sve mogućnosti lečenja da će jednog dana ipak dobiti potomstvo.
Banka reproduktivnog materijala treba da bude otvorena pri Klinici za ginekoligoju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, ali do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva.
U Upravi za biomedicinu se nadaju da će KCS do kraja 2013. godine uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoć Ministarstva zdravlja uspeti da otvori banku reproduktivnog materijala.
Prema rečima, direktora Klinike za njeno osnivanje planirana su sredstva u iznosu od 1,6 miliona evra, a novac bi trebalo da obezbedi Ministarstvo zdravlja, iz budžeta republike Srbije.
- Kada će biti otvorena zavisi isključivo od Ministarstva - istakao je Ljubić i ukazao da je bi banka polnih ćelija verovatno mogla biti otvorena dve godine od dodele sredstava.
KBC nema opremu - Ministarsvo nema para
Kako je istakao, Klnika ima potrebne kadrove, s tim što bi njihov broj trebalo povećati. Međutim, nedostaje oprema koja košta najmanje nekoliko stotina hiljada evra.
- Oprema je specijalizovana i podrazumeva opremu za zamrzavanje i čuvanje reproduktivnih ćelija, kao i njihovo dobijanje, odnosno komplet za vantelesno oplođenje i set za laparoskopske operacije - objasnio je Ljubić.
On je dodao da i u regionu ne postoji ni jedna banka polnih ćelija, već samo velike Evropske banke semena, čije su usluge ustanove iz Srbije godinama korstile.
Govoreći o tome ko može biti davalac i primalac, Ljubić je ukazao da to podzakonskima aktima propisuju Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicine, kao i to koliko će se reproduktivni materijal čuvati-mada je to najčesće pet godina.
Kako je dodao, KCS je u 2011. godini po odluci republičke stručne komisije za vantelesno oplođenje da banka reproduktivnih ćelija bude u toj zdravstvenoj ustanovi u dva maha podnosio zahtev sa projektom i elaboratom, ali odgovora nije bilo.
Banka polnih ćelija za neke jedino rešenje
Direktorka Uprave za biomedicinu Danica Mihajlović je naglasila značaj osnivanje banke reproduktivnih ćelija, budući da veliki broj parova u Srbiji ima problem sa sterilitetom i da je "iscrpeo" sve mogućnosti lečenja.
- Nažalost, potrebna su određena finansijska sredstva. Iako zakon definiše obavezu da onaj ko osniva banku polnih ćelija treba da snosi sve troškove i obezbedi finansijsku konstrukciju, Ministarstvo je zbog značaja osnivanja te banke spremno da finansijski pomogne - kazala je Mihajlović.
Ona je dodala da do sada nije bilo moguće izdvojiti sredstva za tu namenu, ukazavši da je Klinika za ginekologiju i akušerstvo KCS uputila zahtev i iskazala spremnost da osnuje banku reproduktivnog materijala.
Kako je rekla Mihajlović, u toj ustanovi je već obezbeđen prostor i kadar je obučen imajući u vidu da se bave postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje, a da je razlika samo u tome što bi se postupak obavljao doniranim ćelijama.
Ona je, međutim, navela, da toj ustanovi nedostaje oprema.
- Potrebne su edukacije koje bi podrazumevale sticanje veština u obavljanju tih poslova unutar banke, a početkom sledeće godine mi bi možda mogli da pomognemo i obezbedimo njihovo održavanje - kazala je ona.
Ministarstva procenjuju ko može "ući u postupak"
Mihajlović se nada da će Klinički centar možda moći do kraja sledeće godine uz pomoć Ministarstva zdravlja da organizuje taj posao i otvori banku. Zakonska rešenja nalažu da se banka može osnovati kao organizaciona jedinica u okviru zdravstvene ustanove koja se već bavi biomedicinski potpomognutom oplodnjom.
- Koji će biti kapacitet, to je već prepušteno osnivaču, ali se nadam da će zadovoljiti sve potrebe naših porodica i građana - kazala je ona. Kada je reč o proceduri, Mihajlović je navale da je zakon kao jednu od mogućnosti predvideo da, pre svega, supružnici i vanbračni partneri mogu "ući u postupak” doniranim ćelijama.
Ta mogućnost data je i ženama koje nemaju partnera, ali je ipak, nužna procena ne samo Ministarstva zdravlja, već i Ministarstva rada i socijalne politike.
