Izvor: B92, 04.Sep.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za apatrida nema pomoći
Požarevac -- Sabajeta Avdija iz Požarevca je apatrid već 40 godina, zato nema prava na pomoć države i ne može da poseti bolesnu ćerku u Beogradu.
Sabajeta Avdija je apatrid - žena bez državljanstva i dokumenata punih četrdeset godina. Kao apatrid nema pravo na socijalnu pomoć države iako je samohrana majka petoro dece. Zbog teške materijalne situacije nije u mogućnosti da redovno obilazi svoju 15-godišnju ćerku kojoj je pre tri meseca presađen bubreg i koja se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspešno oporavlja na Dečjoj klinici u Tiršovoj.
U protekla tri meseca Centar za socijalni rad je majci svega dva puta pomogao da obiđe devojčicu. Treći put je pomoć odobrena tek pošto je B92 pokušao da sazna zbog čega Centar Sabajeti nije omogućio češće obilaske ćerke.
Devojčica Đeljana Avdija je punih devet godina bila teška bubrežna bolesnica i tri puta nedeljno je išla na hemodijalizu.
"Ona Dafina mi rekla da izađem napole, nemam pravo ništa da primam. Kaže: ona ima sve. Ja sam se svađala s njom, rekla sam joj: kako ja nemam pravo da idem kod moje ćerke? Sad ću da idem da te prijavim", priča Sabajeta Avdija.
"Mama mi je pričala preko telefona da nije imala da dođe; kad sam ja htela da dođe, ona nije imala i rekla mi je: videću sa centrom, da idu da joj daju, pa je mama uradila nešto i došla. Nedostaju mi mama i brat, ovi ostali ne", kaže Đeljana Avdija.
Sabajeti Avdiji, koja je nepismena, Centar je uskratio pomoć zbog toga što je tražila novac za higijenu i hranu namenjenu Đeljani, na šta formalno nema pravo. Tom prilikom joj, prema njenim rečima, niko nije objasnio da ima pravo da traži novac za put.
"Njen zahtev se odnosio na to da joj je potrebno da odnese hranu za dete koje se nalazi na bolničkom lečenju. U takvoj situaciji mi takav zahtev nismo mogli da prihvatimo jer neko ko se nalazi u bolnici i ko je zbrinut, njemu nije potrebna hrana", kaže Miroslav Stojimirović, direktor Centra za socijalni rad.
Požarevački Centar za socijalni rad za 10 godina, koliko Sabajeta živi u Požarevcu, nije uspeo da joj pribavi uverenje o državljanstvu i prateća lična dokumenta.
"Obraćali smo se direktno i Federaciji BiH, tražili smo na više mesta na Kosovu, gde je ona govorila da je rođena, da dođemo do podataka, imajući u vidu da su njeni roditelji umrli, da mi nemamo izvor neki na koji možemo da se oslonimo, da dođemo, da njoj regulišemo državljanstvo bilo koje članice stare SFRJ, onda bismo lako regulisali i njen status ovde", kaže Stojimirović.
Kao apatridu, osim socijalne pomoći, uskraćeno joj je i pravo na rad, a kao samohrana majka decu hrani otpacima. "Živimo iz kante, sa đubreta, idemo po kante i ’ranim decu’", kaže Sabajeta.
Prema Sabajetinim tvrdnjama, ona je ove godine od Centra dobila ukupno 12.000 dinara jednokratne pomoći, dok u Centru kažu da su njoj i Đeljani od januara dali oko 62.000 dinara.
Centar za ove namene u 2008. raspolaže sa milion i 200.000 dinara, od čega je iskorišćeno svega oko 400.000 dinara.
Sabajeta i njena porodica od grada Požarevca ove godine nisu dobili ni dinar od milion i 380.000, koliko je ovogodišnjim budžetom predviđeno za kratkoročnu pomoć.
Zbog loših uslova u kojima žive, Sabajetina ćerka Đeljana će, po izlasku iz bolnice, biti poverena hraniteljskoj porodici.
