Izvor: Politika, 22.Feb.2015, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za agresivnost psa najčešće odgovoran čovek
Samo do 1,5 odsto pasa agresivno je od rođenja. – Napadi pasa na gazde su retkost, a ne treba isključiti ni mogućnost besnila
Tragedija u Radanovcu u kojoj je rotvajler napao i usmrtio gazdaricu neminovno otvara pitanje da li je pas i dalje čovekov najbolji prijatelj. Dok nadležni istražuju ovaj slučaj, najvatreniji protivnici i pobornici četvoronožaca, ceneći bar prema komentarima na društvenim mrežama, već su presudili: prvi uz dobro poznatu opasku „životinja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je to, ne treba joj verovati”, smatraju da ovaj slučaj samo potvrđuje da psu nije mesto kraj čoveka, dok drugi – kojima životinja nikada ne može biti kriva, smatraju da postupci ljudi dovode do ovakvih nesreća.
Situacije da pas napadne gazdu, pa i da ga ubije izuzetno su retke, ali se nažalost dešavaju, jer kao što ima agresivnih ljudi tako ima i agresivnih pasa, objašnjava za „Politiku” sociolog Ratko Božović, autor više knjiga o najvernijim kućnim ljubimcima.
– Znamo i sami koliko imamo slučajeva ubistava koje su počinili ljudi, a pas ponekad liči na čoveka. U konkretnom slučaju ne znamo šta se dogodilo, ali činjenica je da postoje agresivni psi i da se mora učiniti sve kako bi se zaštitili ljudi u njihovoj okolini. Ali to ne znači da treba satanizovati pse – to je najgore što se može uraditi u ovoj situaciji. Protiv pasa su najčešće ljudi puni predrasuda, koji nikad nisu imali iskustva sa ovim životinjama – napominje Božović.
On dodaje i da je velika razlika držati psa u gradu i na selu: pas je u seoskom domaćinstvu najčešće vezan, što kod nekih životinja može da dovede do agresivnog ponašanja.
– Moguće je da se pas nađe u situaciji koja ga tera da ispolji agresiju i zato je važno da psi koji važe za opasne budu pod kontrolom – objašnjava ovaj sociolog.
U svojoj 27 godina dugoj praksi Vladimir Terzin, doktor veterinarske medicine nije sreo agresivnog rotvajlera. Nijedan od pasa ove rase nije mu, tvrdi, pravio problem prilikom pregleda u ambulanti. Ni u pričama nije čuo da je „rot” ujeo nekoga, što se dešavalo psima drugih rasa – poput dobermana, nemačkih ovčara, šarpeja, pekinezera, pa i koker-španijela.
– Istraga bi trebalo da pokaže šta se zaista dogodilo u ovoj nesreći, jer rotvajler ne spada u agresivne pse, naprotiv obično su veoma privrženi gazdama. Ipak, treba biti svestan da je to jak i krupan pas i da može da nanese ozbiljne povrede – kaže za „Politiku” Vladimir Terzin.
Agresija kod psa, baš kao i kod ljudi, može da bude genetska, ali je izuzetno retka i obuhvata samo od 0,8 do 1,5 odsto pasa, napominje naš sagovornik. Najčešće je, kao i kod ljudi, agresija izazvana – i onda nastaje na dva načina: određenim stepenom treninga kada se svesno potencira, ili kada je nesvesno stvorena. Ovaj drugi način izazivanja agresije, kako kaže Terzin, nastaje kada se psu učini nešto što mu nije drago ili kada se oseća ugroženo.
– Stepen agresije vremenom se akumulira, a kod pomenutog psa, ukoliko nije ranije pokazivao takvo ponašanje, pokazana agresija je mogla da bude nečim izazvana. Teško je to tumačiti kada se ne znaju svi detalji, ali agresivno ponašanje može nastati i kod psa koji je u ograđenom prostoru. Isto kao i kod ljudi u zatvorima, agresija se budi i kod životinja koje se drže u zatvorenom prostoru dugo vremena. Suštinski, i za životinje važe isti psihološki zakoni kao i kod ljudi, i one agresijom odgovaraju na agresiju – objašnjava naš sagovornik.
U četi vodiča službenih pasa za specijalnu podršku Policijske uprave grada Beograda ima oko 45 pasa među kojima je i jedan rotvajler. I ranije je četa imala rotvajlere, ali se nikada nije desilo da ijedan pas napadne svog vodiča, kaže za „Politiku” Slavko Mišić, komandir ove čete.
– Rotvajler je korpulentan pas koji ume da uradi nešto što ne treba ako se ne vodi računa o njemu i zato bi svi koji ga imaju morali da umeju da ga kontrolišu – ističe naš sagovornik.
Svi psi koje poseduje ova četa veoma su privrženi vodičima, a rotvajler je izuzetno pouzdan pas: u policiji ga koriste kao psa napadača i tragača.
– Važno je da se radi sa psima, da se kontrolišu njihovi postupci. Naši psi se razlikuju od kućnih ljubimaca, kod nas su pod komandom 24 časa dnevno i stalno su uz svog vodiča. Ali o njima neprekidno brinemo: treniraju se svakodnevno, ali vodi se računa i da se redovno šetaju, jer psi nekada postanu agresivni ako su u zatvorenom prostoru – objašnjava Mišić.
On 13 godina radi sa psima i navodi da se nikada nije desilo da pas napadne vodiča koji se brine o njemu. Ako rotvajler napadne vlasnika, razlog za to može da leži u nedovoljnoj brizi o psu, a druga mogućnost je da je životinja dobila besnilo. Tada pas hoće da napadne sve, pa i gazdu, kaže Mišić. Ipak, on napominje da je mogućnost da pas dobije besnilo minimalna, jer su vlasnici u obavezi po zakonu da ih vode na obaveznu vakcinaciju.
Napadi pasa češći u drugim zemljama
– Mi smo jedna od zemalja koji ima relativno mali broj ujeda pasa na hiljadu stanovnika. Taj broj u Nemačkoj 1,8, u Španiji čak 2,3 a kod nas, prema podacima iz 2012, bilo je 0,8 ujeda na 1.000 stanovnika. Takođe, u stranim zemljama dešava se na godišnjem nivou nekoliko smrtnih ishoda zbog napada pasa, dok je u Srbiji to zaista velika retkost – napominje Vladimir Terzin.
Rotvajler nije trebalo da bude ubijen
Protiv onih koji su ubili psa treba pokrenuti krivičnu prijavu, jer nisu smeli da to urade, smatra Vladimir Terzin.
– Prema članu 269 Krivičnog zakona, ovaj pas nije smeo da bude usmrćen, već je trebalo zvati stručnu službu da ga odvede na posmatranje. Postojala je šansa da se socijalizuje, i verujem da bi vremenom mogao da se ponaša kao svaki drugi pas – tvrdi naš sagovornik.
On postavlja i pitanje: šta ako je rotvajler bio besan? Usmrćivanjem životinje eventualna zaraza bi mogla samo da bude proširena, smatra Terzin.
Dejana Ivanović
objavljeno: 22.02.2015.
