Izvor: RTS, 04.Jan.2019, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Lukiće carinske procedure veća glavobolja od vukova
Pod vrhovima Mihajlovice, uz granicu sa Crnom Gorom, na nekadašnjem pljevaljskom putu, odvajkada žive čuvene porodice stočara. Najuporniji su ostali i kada im je granica neprirodno podelila imanja i nastavili su borbu sa snegovima, vukovima i carinskim procedurama.
Mesecima se na Jabuci, na 1.360 metara nadmorske visine, sve beli. Ali i nevidljiva, pod snegom, granica nalaže poseban režim kretanja – >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i već tri stotine metara od kuće Miša i Novke Lukić, gde počinje druga država, život se komplikuje.
"Da je đed i prađed znao kakve ćemo probleme imati, sigurno bi se iselio odavde. Stoku broje, da li švercujem, da li ćeram da prodam, ili ćeram na pašnjak, sumnja postoji, a to je moje", kaže Mišo Lukić sa Jabuke.
Uprkos svemu i za razliku od drugih, Lukići od ovih vrleti nisu odustali – obrađuju gotovo pedeset hektara zemlje, imaju 220 ovaca, 30 goveda, konje, kamione, tri traktora i najvažnije – decu i unučiće na imanju.
"Stižemo, s velikom ljubavlju, sve se postiže. I dečica pomažu, svi izađu napolje s tatom, svi rade", kaže Slađana Lukić.
"Volim ovo što radim i što sam ovde ostao, baš sam privržen za to, privržen sam za roditelje malo i inače za selo, volim i životinje i stoku i sve", kaže Branko Lukić sa Jabuke.
Sve je sticano generacijama, teškim radom, a jedino što su, kao pomoć očekivali, jeste dobar put – makadamski, i čišćenje zimi, da se ne ponovi snežno jutro, kada se Novka porodila na zavejanom putu.
"Bio je loš dan, pošla sam ujutru u pola šest i nisam stigla, na putu sam se porodila. U pomoć su pritekli posle i komšije, kumovi, sve je prošlo u redu, odlično", kaže Novka Lukić i dodaje da joj je ćerka sada udata i da ima troje dece.
Trideset tri godine kasnije, Lukići očekuju novu bebu. I još se pitaju šta će tačno deci ostaviti u nasleđe, jer ni bogato imanje, pradedovski amanet, ni sva ova lepota, nekako, ne mogu prikriti granicu i bespuće.
