Izvor: Politika, 13.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Beograd na listi 500 najboljih univerziteta
Univerzitet u Beogradu danas proslavlja 201 godinu postojanja. O planovima i problemima najstarijeg srpskog univerziteta, za naš list priča novi-stari rektor profesor dr Branko Kovačević
Univerzitet u Beogradu danas slavi 201. rođendan. Rektor, profesor dr Branko Kovačević, koji će na početku nove školske godine i u drugom mandatu sedeti u Kapetan Mišinom zdanju, za naš list kaže da bi ispunjenje rođendanske želje bilo da se najveći i najstariji univerzitet u Srba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u narednom periodu nađe na listi 500 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova.
– Mislim da BU nije ni napravio dobru prezentaciju da bi se našao na toj čuvenoj Šangajskoj listi, mnogi u svetu i ne znaju šta je to Beogradski univerzitet. Kolege iz Ljubljane koje su se našle oko 500. mesta obećale su da će nam pomoći sa administrativno-tehničkim poslom jer su to već prošli.
Oni su imali projekat „Ljubljana među prvih 500” i uspeli, a sada rade na projektu „Ljubljana među prvih 100”. I oni su mišljenja da po kvalitetu BU mora da uđe na tu listu, a to će ujedno biti dobra reklama i za i Srbiju" Tako ćemo da dokažemo da i masovne škole mogu da budu elitne, a ne samo male, koje su uz to i jako skupe.
Nije jeftino ni studiranje u Srbiji"
Danas je sve u Srbiji skupo, mi smo siromašna zemlja, a kriza je još pogoršala situaciju.
I situacija sa školarinama je potpuno konfuzna, neki su snizili cenu studija, drugi povećali, da li tu imate neku kontrolu?
Imamo preko Senata, tu su svi dekani i direktori instituta" Dogovorili smo da se cena studija ne povećava, imamo i svetle primere kao Pravni koji je smanjio školarinu za 10.000 dinara. Ali materijalna situacija je teška, fakulteti moraju da plaćaju osnovne troškove, a budžet je takav da nažalost sav novac ode u plate, a da ostane samo tri-četiri odsto za druge potrebe"
Da li se primenjuje uredba o rebalansu budžeta po kojoj su fakulteti dužni da daju 40 odsto sopstvenih prihoda?
Posle pregovora sa vladom, stigli smo do cifre od 12,5 odsto određene kategorije sopstvenog prihoda, ali mislim da će Univerzitet biti potpuno izuzet. Verovatno se procenilo da je reč o malim sredstvima koja je, inače, trebalo da se oduzimaju samo do decembra meseca i da bi to bila nepopularna mera koja stvara lošu atmosferu i od koje bi bilo više štete nego koristi.
A da li će biti para za mastere?
Stalno smo u kontaktu sa ministrom Obradovićem, da probamo da prođemo kroz vladu, da država pokaže i na delu da razmišlja o mladima" Fakulteti će pokazati svoju solidarnost, mi ćemo osloboditi najbolje studente školarine, to su se dekani već dogovorili, daćemo im i plate, omogućiti da se uključe u nastavu, vežbe...
Ali tu i država mora da pomogne, da za početak da nešto para i da svake godine povećava iznos.
Dokle se stiglo sa akreditacijom?
Do sada je bilo sedam državnih i šest privatnih univerziteta, a sad mi kažu da će biti 11 privatnih, ne znam ni kako se zovu, videćemo do kraja ko je sve prošao" Od 31 fakulteta na Beogradskom univerzitetu, 28 je prošlo, tri su u petom krugu, dobili su upozorenja. Filološki fakultet nema pare da plati akreditaciju,
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju je promenio grupaciju i prešao iz medicinskih u društvene nauke, a treći je matematika i tu je u pitanju forma.
Kažete da će Srbija imati 18 univerziteta, a godinama slušamo priče o potrebi za racionalizacijom, zar to nije previše?
Srbija ima malo studenata, svega 260.000. Nama su potrebne škole. Nije važno da li su privatne ili državne, bitno je da budu dobre i poštuju domaće i međunarodne standarde. Bio bih najsrećniji da su svi naši univerziteti perfektni i da ceo svet navali da studira u Srbiji, jer to je biznis a ne „ja tebi prodam diplomu”.
I zato je važno da se ova akreditacija uradi do kraja i sprovede kako valja.
Da li su svi fakulteti reformisani?
Delimično. U nekim stvarima kasnimo, u nekima idemo brže, a neke nismo ni pipnuli.
Ko je za to kriv?
Ljudi su inertni, mnogi ne vole promene, imaju negativni stav, mnogo je nerazumevanja. „Bolonja” je suštinski pozitivan proces, ide u korist i nastavnika i studenata, nudi kraće školovanje, da se što pre dođe do posla, da diploma da znanje koje će da verifikuje tržište.
Ali upravo mnogi tvrde da „Bolonja” devalvira diplome?
To je nerazumevanje suštine procesa i školovanja po stepenima. Jer, ne završava se obrazovanje sa prvim stepenom, zato postoji master nivo. Dakle, jedne ćemo da školujemo za zanat, da odmah počnu da rade, a oni koji žele da se bave naukom ići će na doktorske studije.
Dokle se stiglo sa nacionalnim okvirom kvalifikacija?
Na tom poslu se radi već jako dugo i da smo imali NOK, naša ocena na ministarskom sastanku u Londonu bila bi sigurno viša od 3,86, a mi ne bismo od 46 zemalja bili na 20. mestu. Zato je neophodno da se urade izmene zakona o visokom obrazovanju, taj posao je u toku i mora biti završen što pre.
Mi imamo dobar zakon, on prati ono što se dešava u Evropi, ali ono što nam je potrebno jeste da stvorimo mehanizme da se zakon sprovodi. Ko ne poštuje, ići će prosvetna inspekcija, pa neka gasi, bilo da je u pitanju privatni ili državni fakultet.
-----------------------------------------------------------
Oko 350.000 diplomiranih
Na Beogradskom univerzitetu danas je zaposleno 7.384 lica. Indeks ima 89.827 studenata. Diplomu je do sada steklo 346.741 akademac, zvanje magistra 22.704, a titulu doktora nauka 13.214 postdiplomaca.
Sandra Gucijan
[objavljeno: 14/09/2009]
.jpg)
