Izvor: Politika, 07.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 10.000 beskućnika samo 200 kreveta
Osim Beograda i Novog Sada koji imaju posebne ustanove, drugi gradovi u Srbiji u kojima se nalaze prihvatne stanice raspolažu sa po nekoliko kreveta
Preko godine gotovo potpuno nevidljivi za javnost, zimi beskućnici na trenutak skrenu pažnju na sebe, kada ih novinari zapitkuju i slikaju za reportaže o pretrpanim prihvatilištima. Bez sumnje takvih reportaža će biti i ove godine: nadležni procenjuju da u Srbiji ima oko 10.000 beskućnika, a u prihvatilištima u našoj zemlji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manje je od 200 mesta za njihov prihvat. Osim Beograda i Novog Sada koji imaju prihvatilišta kao posebne ustanove, odnosno objekte, ostalih deset gradova u Srbiji u kojima se prema podacima iz istraživanja „Hausing centra” nalazi neka vrsta prihvatilišta ili prihvatne stanice uglavnom raspolažu sa manje od deset kreveta za ove namene. Ona se nalaze u Knjaževcu, Šapcu, Kikindi, Nišu, Srbobranu, Smederevu, Čačku, Subotici, Vranju i Zrenjaninu.
Gotovo da nema prihvatilišta koje se u zimskim danima ne suočava sa nedostatkom kapaciteta, a prošle zime, sa veoma niskim temperaturama, radilo se u ekstremnim uslovima: prihvatilište u Beogradu imalo je 50 korisnika više nego što je predviđeno, u dnevnom boravku u Novom Sadu bilo je i po pedesetoro ljudi iako je prostor planiran da primi 10-12 osoba, dok ih je u Subotici u gerontološkom centru bilo dvadesetak, mada je za prihvat odraslih i starih lica predviđena jedna soba sa četiri kreveta.
U Centru za socijalni rad u Nišu kažu da već godinama u svojim izveštajima ukazuju na potrebu da grad otvori jedno prihvatilište koje bi moglo da bude i regionalni centar. Za sada, odrasla lica u stanju socijalne potrebe zbrinjavaju se u niškom gerontološkom centru, gde postoje dve sobe sa ukupno šest kreveta za te namene.
„To je dovoljno u redovnim uslovima, međutim, kad god su neke vanredne situacije, poput niskih temperatura, broj korisnika bio je veći. U takvim situacijama, uspevamo da se snađemo, koristimo ako imamo neke slobodne kapacitete ili prostorije koje nisu za to namenjene, ali su trenutno slobodne. Bilo bi dobro da se u Nišu otvori prihvatilište u posebnom objektu, jer raste broj odraslih lica u stanju socijalne potrebe”, kažu u tom gerontološkom centru.
Slično je i u Subotici. Pri gerontološkom centru postoji jedna soba koja funkcioniše kao prihvatna stanica, ali potrebe su kad dođe hladno vreme uvek veće.
– Prošle zime morali smo da deo kluba za stare pretvorimo u prihvatnu stanicu kako bismo mogli da smestimo sve. U saradnji sa gradskim vlastima i Centrom za socijalni rad pripremamo i za ovu zimu dodatni prostor kao rezervu. Prošle godine i „Karitas” se uključio u zbrinjavanje, pa je u njihovom klubu za stare bilo smešteno deset osoba – kaže dr Nenad Ivanišević, direktor Gerontološkog centra u Subotici.
Situacija se unekoliko popravlja, jer se poslednjih godina otvaraju prihvatilišta za odrasle, ali se većina novootvorenih finansira iz donacija, a ukoliko ne uspeju da obezbede sredstva u budžetu lokalne samouprave, gase se, kao što je bio slučaj u Boru. Među novim ustanovama ovog tipa je i jedna u Čačku. Goran Javorac, sociolog i koordinator prihvatilišta, kaže da su se do sada projektno finansirali i da su zatražili da se od sledeće godine sredstva obezbeđuju iz budžeta lokalne samouprave.
– Funkcionišemo kao regionalni centar, jer je najbliže prihvatilište tek u Kragujevcu, pa zbrinjavamo i korisnike iz Ivanjice, Požege, Arilja, Kosjerića, Jagodine... Kapacitet je 14 mesta, ali smo mi prihvatilište univerzalnog tipa jer primamo i odrasla lica, ali i žrtve porodičnog nasilja – kaže Javorac.
U Ministarstvu rada i socijalne politike objašnjavaju da su prihvatilišta potpuno u nadležnosti lokalnih samouprava koje izdvajaju sredstva za njihovo finansiranje. U rešavanje problema mogle bi da se uključe i nevladine organizacije budući da su njima dostupna neka donatorska sredstva koja nisu dostupna državi, ali i crkve i verske zajednice, treba iskoristiti sve kapacitete, kaže Milena Timotijević, sociološkinja iz „Hausing centra” i jedna od autorki istraživanja beskućništva u Srbiji.
– Osim nedovoljnog kapaciteta, problem je i što u prihvatilištima tim licima može da se pruži samo bazična nega i krov nad glavom, sredstva i mogućnosti ne dozvoljavaju više od toga. Prihvatilišta su najskuplji vid socijalne zaštite, a treba raditi na preventivi i razvijanju usluga za podršku licima za izlazak iz stanja beskućništva, poput psihološke ili podrške pri zapošljavanju, kao i većeg pristupa socijalnom stanovanju najugroženijih lica – navodi Milena Timotijević.
Trećina korisnika Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Beogradu već su bili u ovoj ustanovi, što pokazuje da se na preventivi ne radi dovoljno. A da beskućnici nisu samo stariji muškarci sa psihičkim ili drugim zdravstvenim problemima, svedoče i ovi podaci pomenutog istraživanja: petina ih je sa visokim ili višim obrazovanjem, svaka treća je žena, svaki deveti je mlađi od 35 godina.
Jelena Čalija
objavljeno: 07.11.2012.
