Izvor: Kurir, 03.Jun.2011, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZA POTROŠAČKU KORPU TREBA VIŠE OD 80.000 DINARA
BEOGRAD - Prosečna potrošačka korpa u martu ove godine vredela je 55.589 dinara i za nju je trebalo izdvojiti 1,55 prosečnih neto zarada, dok je minimalna potrošačka korpa iznosila 29.910 dinara i vredela je 0,84 prosečne zarade, izjavio
BEOGRAD - Prosečna potrošačka korpa u martu ove godine vredela je 55.589 dinara i za nju je trebalo izdvojiti 1,55 prosečnih neto zarada, dok je minimalna potrošačka korpa iznosila 29.910 dinara i vredela je 0,84 prosečne zarade, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << izjavio je danas saradnik Instituta za istraživanje tržišta Saša Đogović.
"To jasno pokazuje koliko je izuzetno niska kupovna moć stanovništva u Srbiji, da ni sa jednom prosečnom platom ne može da se pokriju troškovi prosečne potrošačke korpe", rekao je on na konferenciji za novinare.
Prosečna potrošačka korpa u martu 2011. bila je 2,8 odsto viša nego mesec dana ranije, a minimalna za skoro četiri procenta, što je plod poskupljenja, pre svega prehrambenih proizvoda, naveo je Đogović.
Koliko je loša kupovna moć stanovništva u Srbiji pokazuje i podatak da je u svakom gradu u proseku za pokriće troškova standardne potrošačke korpe bilo potrebno raspolagati sa više od jedne prosečne neto zarade, kazao je Đogović.
Prema njegovim rečima, najpovoljnija je situacija u Beogradu gde je za prosečnu potrošačku korpu u martu trebalo izdvojiti 1,33 prosečne neto zarade, a najnepovoljnija u Valjevu gde ta korpa "košta" skoro dve prosečne plate ili tačnije 1,89 zarade.
On je naglasio da je u odnosu na decembar 2008. godine, kada su počeli da se prvi signali svetske ekonomske krize manifestuju na naše tržiste, stepen pokrića standardne i mininamlne potrošačke korpe u martu ove godine je pogoršan.
Đogović je ukazao da je u decembru 2008. godine za pokriće stnadardne potrošačke korpe u Srbiji trebalo raspolagati sa 1,17 prosečnih neto zarada, a za podmirenje minimalne potrošačke korpe 0,62 prosečne neto plate.
Za prosečnu martovsku platu u Srbiji moglo je da se pazari 233 litara jestivog ulja, 333 kilograma šećera, 545 litara kravljeg mleka, 398 litara jogurta, 93 kilograma svinjskog mesa sa kostima...
Rezultati ankete IZIT-a o potrošnji domaćinstava pokazuju da je 41,3 odsto raspoloživih sredstava domaćinstvo kanališe ka zadovoljavanju elementarnih potreba za hranom, dok je u razvijenim zemljama EU taj procenat znatno niži, i iznosi do 18 odsto.
Uz to, 16 odsto raspoloživih finansijskih sredstava odlazi na podmirenje troškova stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva, što znači da samo za najnužnije egzistencijalne potrebe prosečno domaćinstvo u Srbiji izdvaja čak nešto više od 57 odsto raspoloživih sredstava.
