Izvor: Kurir, 24.Maj.2011, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZA NOVU PRIVREDU POTREBNE STRANE INVESTICIJE
BEOGRAD - Potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavio je danas da ako Srbija želi da pređe na novi model razvoja zasnovanom na izvozu mora da privuče nekoliko desetina milijardi evra godišnje u proizvodnju namenjenu izvozu, a ne pokrivanju
BEOGRAD - Potpredsednik vlade Božidar Đelić izjavio je danas da ako Srbija želi da pređe na novi model razvoja zasnovanom na izvozu mora da privuče nekoliko desetina milijardi evra godišnje u proizvodnju namenjenu izvozu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ne pokrivanju domaćeg tržišta.
On je, na skupu "Srbija na putu ka evropskim standardima poslovanja", rekao da bi izvoz trebalo da bude veći od 50 odsto bruto domaće proizvoda i naveo primer Slovačke koja je u tome uspela i obezbedila uslove za investicije.
Đelić je rekao da su tri velike teme koje interesuju strane investitore koji žele da ulažu u našu zemlju - građevina, porezi i antimonopolska politika.
On je naveo da je Srbija napredovala po pitanju izdavanja građevinskih dozvola podesećajući da je nekada bilo potrebno 279 dana i obaviti 20 raznih procedura, a da je danas taj proces znatno jednostavniji i kraći.
Potpredsednik vlade je ukazao da su zakoni o javnoj svojini i restituciji dodatni zakoni koje je potrebno doneti da bi se upotpunio pravni okvir za ivnestiranje u našoj zemlji.
Kad je reč o porezima on je ukazao da Srbija ima atraktivne direktne poreze ali da i dalje postoji problem pojavljivanja poreskih nameta i dažbina koji nisu obuhvaćeni poreskim zakonima.
Prema njegovim rečima Srbija bi trebalo da ima realnu fiskalnu decentralizaciju koja obezbeđuje poreksu konkurenciju među lokalnim samoupravama, a da s druge strane to ne ide na uštrb stabilnosti poslovanja investitora.
Kao primer je naveo problem visine ekoloških taksi i kasnije ukazane neophodnosti da se odrede njeni maksimalni iznosi, jer se događalo da neke lokalne samouprave kao osnovicu za naplatu te takse uzimaju prihod, a ne profit kompanije.
On ukazao da je važno zbog svega toga locirati poreske forme u poreskim zakonima.
Antimonopolska politika takođe treba da se unapredi kroz primenu novog zakona o konkurenciji i mogućnost da savet izrekne kazne bez da u tome učestvuje prekršajni sudija što i u skladu sa evropskim standardima.
Đelić je rekao da je Vlada Srbije pre dve nedelje usvojila finansijski plan Komisije za zaštitu konkurencije koji podrazumeva njeno dodatno jačanje a da je i on razgovarao sa predsednicom te komisije o tome koja je dodatna podrška potrebna da ta institucija istraje puni mandat.
Potpredsednik vlade je zaključio da "ako uspemo da obebedimo da stvari u ova tri segmenta funkcionišu, da kazne budu ozbiljne i pravila igre jasna, obebedićemo bolju ekonomsku budućnost za našu zemlju".
Zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Adriano Martins rekao je da Srbija mora da se oslobodi viška birokaratije i da sprovede giljotinu propisa kao i da reši pitanje svojine i vlasništva.
On je rekao da je zbog toga važno sprovesti proces restitucije, ukazavši da se približio rok (kraj juna) do kada je Srbija trebala da uznapreduje u mnogim oblastima, ali je i naglasio da brzina ne sme da bude važnija od kvalitet i da je jedino pravilno uvođenje evropskih standarda uslov unapređenja konkurentnosti tržišta, ali i pravna sigurnost za investitore.
Srbiji treba rast BDP-a veći od četiri odsto
Srbiji su potrebne stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) više od četiri odsto, kako bi domaća ekonomija mogla da funkcioniše bez deficita, izjavio je danas ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić.
On je kazao da je to moguće ostvariti izvozno orijentisanim modelom proizvodnje.
Ćirić je rekao da su efekti pridruživanja Srbije EU do sada izuzetno pozitivni i da već treću godinu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma zemlja kontinurani rast izvoza koji je u 2010. bio 32,5 odsto, dok je uvoz porastao 8,2 odsto.
Prema njegovim rečima, to je rezultat određenih sistemskih promena koje se dešavaju u srpskoj privredi.
Pridruživanje EU, kako je rekao Ćirić, donosi nova pravila ponašanja, menja se način na koji država pokušava da bude odgovorna, kao i način na koji komunicira sa građanima i privredom.
Privrednici nezadovoljni uslovima poslovanja
Srbija nema povoljan poslovni ambijent, a opštu nelikvidnost podstiče država koja kasni u isplati svojih obaveza, ukazali su danas privrednici na skupu "Srbija na putu ka evropskim standardima poslovanja".
Vlasnik beogradske tekstilne kompanije "Monus" Milan Knežević je rekao da su uslovi za poslovanje "katastrofalni" jer Srbija i dalje ima "komunističke institucije i komunistički sistem vrednosti i neškolovanu birokatiju koja nije spremna da čuje ni jedan predlog privrede".
Prema njegovoj oceni, država mora da uvede strogu odgovornost institucija i da nađe rešenje za 400.000 ljudi u sivoj ekonomiji i za crno trzište koje je najveća smetnja legalnom poslovanju.
Knežević je istakao da je loš Zakon o radu jer onemogućava da veliki broj ljudi starijih od 45 godina dođe do posla ili do otpremnina.
Hitno doneti zakon o restituciji
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić izjavio je da treba hitno doneti zakon o restituciji i dodao da taj zakon nije suprostavljen privatizaciji već centralizaciji i pitanju javne svojine u Srbije.
"Restitucija nije ni u suprotnosti sa interesima stranih investitora", rekao je on na skupu "Srbija na putu ka evropskim standardima poslovanja".
"U velikom broju slučajeva gde je restitucija bila sprovedena u slučajevima poljoprivrednog zemljišta ili vraćanje imovine verskim zajednicama ostvareni su dobri kontakti sa ulagačima i to bez uticaja politike i to je jedan od razloga zašto treba doneti taj zakon", podvukao je Antić.
Govoreći o Zakonu o planiranju i izgradnji, on je istako i pored godinu i po dana primene on još nije zaživeo u praksi i istakao da je naročito sporna odreba o konverziji prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.
Antić je kazao da je, prema podacima Poreske uprave u 2010. godini, izvršeno samo 70 konvezrija uz nadoknadu čime je ostvaren prihod veći 637.000 evra, dok su ove godine do sada izvšene svega 34 konverzije uz nadoknadu i prihod veći od 71.000 evra.
