Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vuk dlaku ne menja
Nazivaju ga institucijom bez koje "Vrt dobre nade" ne bi mogao da se održi, carem beogradskog životinjskog carstva, kao i jednim od poslednjih boema prestonice. Međutim, Vukosav Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoološkog vrta, podjednako s pohvalama, izazivao je i brojne kontroverze u domaćoj javnosti, tako da ga protivnici nisu štedeli. Nazivali su ga "konsiljerem" svetske zoo-mafije koji navodno vodi distributivni centar za švercovane životinje, a u javnost su stizale i dezinformacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o tome da je vlasnik restorana "Pastuv", potom Art televizije, pa čak i restorana "Lovac", koji se navodno snabdeva u Vrtu.
Ipak, u toku svog dvodecenijskog direktorovanja Beo zoo-vrtom i protivnici i fanovi Vuka Bojovića priznaju mu da je taj ćošak Beogradske tvrđave od jedne ruine pretvorio u jedan od simbola prestonice.
Za direktora "Vrta dobre nade" došao je sa mesta direktora Više trgovačke škole, pri čemu je na iznenađenje predlagača odmah pristao na to radno mesto. Magistar vajarstva sa padina Durmitora uneo je potpuno novi duh u Zoološki vrt, beskompromisno i impulsivno rešavajući sve probleme, ali i nesporazume sa saradnicima. Novinarima koji su ga u početku direktorovanja pitali kakve veze imaju vajarstvo i vođenje zoološkog vrta uzvraćao je pitanjem što nisu pitali Broza kakve veze imaju šloseraj i vođenje države.
Bojovićevu karijeru obeležila su i dva uzastopna spektakularna bekstva šimpanze Samija iz Beo zoo-vrta krajem osamdesetih, kada su ovi događaji nedeljama punili novinske stupce. Oba puta je Vuk uspeo da ga nagovori da se vrati u Vrt, doduše drugi put uz korišćenje strelica sa sredstvom za omamljivanje. Oduvek je, kako kaže, verovao da su životinje potpuno ravnopravne s ljudima i da se zato prema njima moramo ponašati s dužnim poštovanjem.
Međutim, u dužem razgovoru priznaće da je zbog predugačkog jezika oduvek imao problema, ali da je to jače od njega. Zbog toga je često bio u sukobu s vlašću, ali nisu manjkali ni dobri odnosi s pojedincima iz politike. U toku svog direktorovanja, kako kaže, promenio je 11 gradonačelnika, pri čemu je dobro sarađivao samo sa Aleksandrom Bakočevićem i Nebojšom Čovićem.
Dobri odnosi sa Čovićem bili su dovoljan razlog da pristane da 2003. godine bude na izbornoj listi Demokratske alternative. Doduše, nije postao narodni poslanik, ali ni to političko angažovanje nije jedino u njegovoj karijeri budući da je sledeće godine s grupom istomišljenika osnovao Ekološku stranku "Zeleni" čiji je predsednik.
Ipak, medijima je uvek bila interesantnija njegova bliskost s Kapetanom Draganom i Željkom Ražnatovićem Arkanom. Devedesetih godina svojevrsni medijski hit su bili izveštaji o Bojoviću i medvedu Knindži, po kojem je jedinica Kapetana Dragana dobila ime, kao i o tigrićima koje je poklonio Arkanu, čija je Srpska dobrovoljačka garda bila poznata i kao "tigrovi".
Mediji su izveštavali i kako je među "viđenijima" na Arkanovoj komemoraciji bio i Vuk Bojović sa sinom Lukom, o kojem se i danas u beogradskoj čaršiji po katkad ispreda priča o navodnom učešću u jednoj od mnogobrojnih pucnjava u toku zloslutnih devedesetih. Policija i sudovi o tome nikada nisu ništa saopštili, dok Bojovićev sin s porodicom odavno više ne živi u Srbiji.
Neukrotivog Vuka i danas prati beskompromisnost i "predugačak jezik" tako da već godinama sa aktuelnom gradskom vlašću "ratuje" na novinskim stupcima pri čemu ne uspevaju da postignu ni minimalni dogovor o nekoj saradnji. Ovaj sukob ponekad bi bacao u senku njegove emisije na Art televiziji, angažman u Džudo savezu Jugoslavije, čiji je bio potpredsednik, potom predsednikovanje Univerzitetskim džudo klubom "Student", kao i osnivanje Veteranske džudo asocijacije Srbije i Crne Gore. Uglavnom, najčuveniji Vuk u Beo zoo-vrtu i danas izaziva kontroverzna mišljenja i osećanja.
Nenad Radičević
[objavljeno: 26.08.2007.]
