Izvor: Politika, 08.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučanska banja kod Kosovske Mitrovice
Na području opštine Leposavić, podno Rogozine, postoje izvori tople vode bogate sumporom, koja je podesna za lečenje reume i kožnih bolesti, ali najveći deo te vode neiskorišćen otiče u Vučansku reku
Kosovska Mitrovica, Vuča – U podnožju planine Rogozne, u selu Vuča, na nešto više od pet kilometara od magistralnog puta Leposavić – Kosovska Mitrovica, uzvodno uz Vučansku reku, nalazi se banjsko izvorište tople vode bogato sumporom. Iako hemijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastav vode nije ispitan, po specifičnom mirisu prepoznaje se prisustvo lekovite sumporne vode, pa na tamošnja dvabetonska bazena dolaze mnogi koje muči reuma, bolovi u želucu ili kakva kožna oboljenja. Kada bi se uredila, Vučanska banja bila bi nosilac turizma ne samo u leposavićkoj opštini već i šire. Ovako, gotovo sva topla termalna voda (36 stepeni) odlazi neiskorišćena u Vučansku reku, koja se zatim uliva u Ibar.
Do pomenutih bazena dolazimo izlokanim makadamskim putem. Tu zatičemo bračni par iz Novog Pazara, Zena i Zelihu Numanović.
– Nedavno od prijatelja čusmo za ovu vodu, da je dobra za kožu, a ja već duže vreme muku mučim sa nekakvim gljivicama – kaže nam Zeliha.
– Nije nam daleko, kad je muka, za lek se ide i u Ameriku – dodaje njen suprug Zeno.
Sa njima su iz Pazara došli i Zineta i Feriz Rušović, koji su takođe čuli za lekovitost vučanskih izvora. Poneli plastične flaše i kanistere, da se sa zalihom vrate kući.
Prema pričama koje se mogu čuti u ovom kraju, sve je počelo kada je svojevremeno neki Turčin, tu, podno Rogozne, ostavio „kljusavo konjče”, kad, posle nekoliko dana, konj se sam vratio kući – izlečen. Predanjem šireno, verovanje u lekovitost Vučanske banje traje do naših dana.
Meštanin Ljubisav Milosavljević nam priča da je u banji, čim sneg okopni, puno naroda. Dolaze, uzimaju vodu ili koriste bazene, a „špic sezone” je od sredine juna do početka oktobra. Gostiju ima iz svih krajeva Srbije, Makedonije, Bosne a ima i onih koji na lečenje stižu i iz Slovenije. Seća se Ljubisav, kojem je 52 godine, da su se ovde izlečili mnogi koji su pre dolaska u Vuču obilazili razne banje i mora i svakojake lekove iz inostranstva nabavljali.
Kuća u kojoj Ljubisav živi sa majkom je tik uz termalna izvorišta, okružena bagremarom i stoletnim dudom. Ovde, uz korito Vučanske reke, iz koje leti pastrmka rukama može da se lovi, mogao bi i dobar „banjski biznis” da se napravi. Ali, kaže nam Ljubisav, nema početnog kapitala, a ne zna kako bi kredit otplaćivao.
Da je banja „penicilin” za reumu i kožna oboljenja, potvrđuje nam i Slobodanka Lazović, koja živi u Leposaviću, ali redovno dolazi u Vuču. Dolazila je s roditeljima još kao dete, iz sela Plakaonica, odakle je do banje trebalo pešačiti i više od šest sati u jednom pravcu.
Martin Branović, koji je diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu, odsek geografije, svoj diplomski rad je posvetio turističko-geografskim potencijalima opštine Leposavić. Kaže za naš list da da bi u Vučanskoj banji bilo i znatno više gostiju, da je prilazni put iole bolji i da su termalni izvori uređeniji.
– Ostvarenje zamisli o podizanju banjskog lečilišta u Vuči o kojem se u poslednje vreme govori u opštini Leposavić, čitavom mitrovačkom regionu bi otvorilo perspektive u oblasti zdravstvenog turizma – ističe Branović.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 09/06/2008]
