Izvor: Blic, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrtić u fabrici još pre tri decenije
Nacrt strategije podsticanja rađanja u Srbiji predviđa otvaranje vrtića u preduzećima, kako bi se uskladio rad i roditeljstvo, ali to nije ništa novo. Vrtić u krugu fabrike još pre 33 godine imala je pirotska Industrija odeće „Prvi maj", koji je od prošle godine posle dogovora fabrike i opštine sastavni deo Predškolske ustanove „Čika Jova Zmaj".
„Prvi maj", nekada jugoslovensko konfekcijsko čudo, u naporima da radni prostor zaposlenih što više oplemeni, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pored fontana, mozaika i slika u krugu fabrike i u proizvodnim halama, otvorio je zdravstvenu ambulantu i vrtić „Prvomajski cvet". U taj vrtić radnici „Prvog maja" dovodili su svoju decu o kojoj su brinuli vaspitači dok su oni bili na poslu.
Osnivač i dugogodišnji direktor „Prvog maja" Dragan Nikolić ne krije zadovoljstvo što je tada imao viziju i što je spojio brigu o potomstvu i stvaranje materijalnih dobara.
- Cilj nam je bio da naše radnice budu zadovoljne i slobodne u poslu, da ima ko da vodi računa o deci i njihovom vaspitanju. Bilo je, međutim, dosta kritika. Napadali su me mnogi zašto gradimo vrtić u „Prvom maju" a ne u gradu. Bio sam u pravu. Majke su za vreme doručka mogle da vide svoju decu jer su bila blizu njih - kaže Nikolić.
Medicinska sestra u Predškolskoj ustanovi „Čika Jova Zmaj" Zlata Vidanović je svoju karijeru upravo započela u vrtiću „Prvomajski cvet". Seća se da je decu i njihove roditelje iz udaljenih krajeva grada dovozio i odvozio autobus.
- Vrtić je bio prepun dece, radilo se u dve smene, odnosno pratili smo proces proizvodnje. Bio je to vrtić isključivo za decu prvomajaca, ali i za decu iz drugih preduzeća. Majke su ostavljale decu na sigurnom i bezbrižne odlazile na posao - kaže ona.
Bivša radnica pogona Trikotaže „Prvog maja" a sada penzionerka Radmila Pančić sa suprugom Nedeljkom, radnikom iste firme, svoja dva sina Dejana i Bojana do polaska u školu vodila u ovaj vrtić.
- Znali smo da su deca na sigurnom, a svakog trenutka smo mogli da ih obiđemo i vidimo kako su. Radili smo u dve smene, kao i vrtić. Zajedno su se sa nama vraćali kući. Njihov boravak u vrtiću nismo plaćali - priča Radmila.
Dejan sada ima 37 godina i radi u Službi obezbeđenja JP „Komunalac", a njegov dve godine mlađi brat Bojan je programer u „Prvom maju".
- Naravno da pamtim kad smo se ujutru na kapiji odvajali od roditelja - mi u vrtić a oni u hale. Moj brat je bio u mlađoj grupi, ali smo uglavnom bili zajedno. Iako smo ujutru ustajali rano, nije nam bilo teško jer smo odlazili u vrtić sa roditeljima. Zajedno smo se vraćali kući. Često smo se viđali s njima dok smo se igrali u parku. Mislim da je ovo što sada najavljuje država pravi potez jer mnogi roditelji imaju problema sa čuvanjem dece - kaže Dejan Pančić.
Usklađivanje rada i roditeljstva
- Zasad još nije tačno izdefinisano na koji način će se ti vrtići otvarati u okviru kompanija. Mi smo jedino u okviru tačke „Usklađivanje rada i roditeljstva" stavili stavku „Zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja" i kao i neophodnost istakli otvaranje ustanova za predškolsko vaspitanje pri firmama. Ostali detalji oko mogućnosti i načina otvaranja ovih ustanova tek bi trebalo da se razrade kroz javnu raspravu i dalje zakone. Očekujemo da će Vlada usvojiti taj nacrt krajem septembra - objašnjava za „Blic" Predrag Petrović iz Ministarstva rada i socijalnih pitanja, koji je, inače, radio na nacrtu. M.C.
