Izvor: Danas, 24.Jul.2015, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrlo značajno da bi bilo zaboravljeno
Ove godina, na žalost svih antifašista, naši mediji, razume se ni aktuelna vlast, se ne oglasiše povodom 4. i 7. jula (Dan borca i Dan ustanka). Srbija priznaje da je srpski narod vodio antifašističku borbu protiv okupatora i domaćih kvislinga od 1941-1945 i oslobodio Srbiju, pa zašto kao država ne obeležava 7. juli Dan ustanka srpskog naroda?
Teško je shvatiti da je do toga došlo slučajno, posebno ako se zna da su ovi datumi bili značajni i za okupatore Nemce koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << su smatrali važnim da ove datume zabeleže. Vermaht u svom ratnom dnevniku za 4. juli je zabeležio: "KPJ i generalni sekretar Tito odlučili su da povedu ustanak protiv "fašističke okupacije u Jugoslaviji." Bio je to prvi poziv na oružani ustanak u okupiranoj Evropi. Dok je Franklin Ruzvelt, predsednik SAD 1944. g. ocenio: "Titova odluka da se bori protiv nacista prekretnica je u povijesti Drugog svjetskog rata."
U izveštaju br. 1847 Rajs komandanture iz Šapca stoji: " ponedeljak 7. jula u 17. 30 č. pojavilo se u Beloj Crkvi 16-20 ustanika, naoružanih automatima, jednim mitraljezom, pištoljima i puškama pod komandom lekara Miloša Pantića iz Valjeva, i pokušali su da stanovništvo povedu na oružani otpor protiv nemačke posade i razaranje nemačkih fabrika. Zabranili su dalji rad u preduzeću i zapretili streljanjem. Dva srpska žandara, koja su se tu zatekla bila su ubijena, što je čitavo stanovništvo primilo sa simpatijama."
Istorija još nije pronašla dokumenat da je Draža doneo odluku o dizanju ustanka, i pozvao narod na oružanu borbu i izdao naređenje da se četnici bore protiv okupatora i domaćih kvislinga. Izgleda da deo zvanične Srbije još nije uveren ili saznao ko ga je oslobodio - partizani ili četnici? Trebalo je da nas na to podsete Putin i ranije Medvedov na nespornu istorijsku činjenicu da su partizani uz pomoć SSSR oslobodili Beograd. Predsednik Putin je 16. oktobra 2014. god na vojnoj paradi u Beograd rekao: "Partizani su vezali 10 Hitlerovskih Divizija, oni nisu dali da ta vojska krene ka Sovjetskom savezu i njegovim gradovima Staljingradu i Kursku već su dali ogroman doprinos savezničkoj pobedi u II sv. ratu" ("Vojni veteran" oktobar 2014.)
Da li je Dražina rehabilitacija posle učešća srpskih vojnika na vojnoj paradi u Moskvi povodom 70 godina pobede nad fašizmom otvorila stare rane u odnosu na našu NOB i koliko je tome doprineo državni vrh, možda ćemo lakše shvati ako znamo da se prof. Antić, savetnik predsednika Republike Srbije, angažovan u ulozi zastupnika Udruženja jugoslovenske vojske u otadžbini, pojavio na sudu "šest puta u završnici procesa" i njegova izjava da nije uticao na odluku (Danas 17. maj 2015.) i da li je najviši državni vrh uticao na odluku suda stavljam čitaocima da sami procene, posebno ako se zna da je pred vojnu paradu rekao: "Četnička obeležja zaslužuju mesto na vojnoj paradi" (Danas 08.10.2014.)
Predsednik veća Višeg suda Aleksandar Trešnjev obrazlažući presudu je rekao: "0vo veće nije se bavilo da li je Mihajlović bio ratni zločinac ili nije, niti je to danas moguće pouzdano utvrditi" ( "Večernje novosti", 15, maj 2015.) što je potpuno neuverljivo, jer su mogli da se odšetaju do sela Vranića, da ne idu u Sandžak, Bosnu i Dalmaciju. Napokon ni jedan Sud ili Narodna skupština nisu sudili istoriji već ona njima. Borci NOR-a Jugoslavije ne treba da brinu za tekovine svoje borbe, jer je sačuvana u hiljadama dokumenata stranih i domaćih.
Međutim to nas ne oslobađa da se i dalje borimo za istinu o našoj NOB najmanje iz dva razloga: prvi - da nas deo domaće političke elite ne udalje i od boljeg života u antifašističkoj EU, drugi je moralni kako ne bi izneverili preko 300.000 naših drugova saboraca koji su položili svoje živote na oltar slobode i stvaranje boljeg života svim narodima Jugoslavije, a ne vraćanje u prošlost, što najbolje pokazuje danas primer država ujedinjene Evrope.
Autor je pukovnik avijacije u penziji, učesnik NOB
