Izvor: RTS, 03.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vremeplov (3.jun)
Počeo Prvi slovenski kongres u Pragu. Na današnji dan 1968. godine u Beogradu počele studentske demonstracije.
"Sloveni zahtevaju samo slobodu za sebe, kao i za svakog drugog. Mi zahtevamo za sve Slovene bez izuzetka jednakost pred zakonom. Naša parola je sloboda, jednakost, bratstvo", citat je iz Manifesta evropskim narodima, usvojenog na Prvom slovenskom kongresu, održanom u Pragu od 3-12. juna 1848. godine. Ovaj prvi slovenski forum, koji je okupio više od 300 predstavnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << održan je pod parolom "Ideja slovenske uzajamnosti živi u umovima i srcima Slovena". Povod okupljanja bila je potreba za suprotstavljanjem pangermanizmu i mađarizaciji Slovena. Zato je u Manifestu sem podrške pravima Poljaka na stvaranje sopstvene države, sadržan i protest protiv sistematskog ponemčenja Slovena, naročito u Pruskoj i Saksoniji, a takođe i njihove mađarizacije u Mađarskom kraljevstvu. Izražena je, takođe, nada da će uskoro uslediti kraj ugnjetavanju Slovena i u Otomanskoj imperiji.
Na današnji dan 1968. godine u Beogradu su izbile masovne studentske demonstracije, započete nemirima prethodne noći. Bili su to najveći protesti u socijalističkoj Jugoslaviji od Drugog svetskog rata. Uzrok nezadovoljstva bio je u velikom raskoraku između - sve većeg socijalnog raslojavanja i udaljavanja od proklamovanih ideala - i zvanične propagande o "socijalnoj pravdi i vodećoj ulozi radničke klase". Demonstracije na tragu velikih studentskih protesta održavanih tada širom Evrope, na ulicama Beograda rasturene su silom, a zatim su nastavljene unutar univerzitetskih zgrada, najviše na Filozofskom fakultetu (Kapetan Mišino zdanje). Sedmog dana protesta predsednik Josip Broz Tito obratio se javnosti podržavši, deklarativno, većinu studentskih zahteva, što je za posledicu imalo prestanak nemira. U narednom periodu nekolicina nastavnika Filozofskog fakulteta, za koje se verovalo da su inspiratori, odstranjeni su iz nastave.
1657. - Umro Vilijam Harvi, engleski lekar, fiziolog
(Folkeston, 01. 04. 1578 - London, 03. 06. 1657)
1851. - Otvoreno beogradsko strelište
1875. - Umro Žorž Bize, francuski kompozitor
(Pariz, 25. 10. 1838 - Bužival, 03. 06. 1875)
Potomak muzičke porodice, Žorž Bize je veoma rano pokazao izvanredne muzičke sposobnosti. Studirao je na Pariskom konzervatoriju i bio učenik Šarla Gunoa. Autor je opere "Karmen", remek - dela francuskog muzičkog realizma. Jedan je od najoriginalnijih i najsugestivnijih operskih kompozitora, čiji se stil odlikuje dramatskim oblikovanjem i tonskim slikanjem egzotičnih predela. Autor je opere "Lovci bisera", scenske muzike za "Arlezijanku" Alfonsa Dodea i "Simfonije u ce-duru".
1886. - Rođen Kosta Novaković, političar i publicista
(Čačak, 03. 06. 1886 - SSSR, 1938)
1899. - Umro Johan Štraus - mlađi, austrijski kompozitor, violinista i dirigent
(Beč, 25.10. 1825 - Beč, 03. 06. 1899)
1906. - Rođena Džozefina Beker, američka pevačica i igračica, ambasador UNICEF-a i borac protiv rasne diskriminacije
(Sent Luis, 03. 06. 1906 - Pariz, 12. 04. 1975)
1924. - Umro Franc Kafka, češki književnik
(Prag, 03. 07. 1883 - Kierling , 03. 06. 1924)
1925. - Rođen Toni Kertis (Bernard Švarc), američki filmski glumac
(Njujork, 03. 06. 1925)
1926. - Rođen Alen Ginsberg, američki književnik
(Njujork, 03. 06. 1926 - Njujork, 05. 04. 1997)
1927. - Rođen Buts Randolf, američki saksofonista
(Kadiz, 03. 06. 1927 - Nešvil, 03. 07. 2007)
1942. - Pomorska bitka kod Midveja između američke i japanske flote u Drugom svetskom ratu
1963. - Rođena Anica Dobra, pozorišna, filmska i TV glumica
(Beograd, 03. 06. 1963)
1964. - Umro Franc Emil Silanpe, finski književnik, nobelovac
(Hamenkir, 16. 09. 1888 - Helsinki, 03. 06. 1964)
1965. - Američki astronaut Edvard Vajt iz vasionskog broda "Džemini IV" išetao u slobodni vasionski prostor
1977. - Umro Roberto Roselini, italijanski filmski i TV reditelj i scenarista
(Rim, 08. 05. 1906 - Rim, 03. 06. 1977)
Jedan od tvoraca italijanskog neorealizma, Roselini je svoj prvi veliki film "Rim, otvoreni grad" snimio 1945. godine i postigao nezapamćeni uspeh. Svoju filmsku promociju u njemu je imala glumica Ana Manjani, a promovisan je i nov pravac u italijanskom filmu - neorealizam. Ovim umetničkim oblikom Roselini je pokrenuo novi talas filmova čak i u neprikosnovenom Holivudu. Sledio je film "Paisa", a zatim čitava serija ostvarenja, koja su potvrdila stvaralačke sposobnosti autora: "Ljubav", "Stromboli", "Evropa 51", "Spaljivanje Jovanke Orleanke", "Putovanje po Italiji", "Indija" i "General od Rovere", nagrađen venecijanskim "Zlatnim lavom". Poslednja njegova ostvarenja bila su "Italija godine prve" i "Mesija". Umro je samo nekoliko dana nakon što je predsedavao žiriju filmskog festivala u Kanu, 1977. godine. Njemu u spomen, od 1978. godine se u San Remu održava filmski festival, a njegovim imenom nazvana je i filmska nagrada za progres filmske umetnosti, koju je 1989. godine dobio Emir Kusturica.
1980. - Umro Vasja Pirc, šahovski velemajstor
(Idrija, 19. 12. 1907 - Ljubljana, 03. 06. 1980)
1982. - Rođena Jelena Išinbajeva, ruska atletičaka, skakačica s motkom
(Volgograd, 03. 06. 1982)
1986. - Rođen Rafael Nadal, španski teniser
(Manakor, 03. 06. 1986)
1989. - Umro Ruholah Homeini, iranski verski vođa, ajatolah
(Homeini, 1902 - Teheran, 03. 06. 1989)
1993.- Umro Dragoljub Trailović, novinar
(Prahovo, 03. 05. 1925 - Beograd, 03. 06. 1993)
1995.- Umro Dušan Bulajić, pozorišni i filmski glumac
(Čačak, 06. 03. 1932 - Beograd, 03. 06. 1995)
2000. - Umro Hristo Georgijevski, književnik, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu(Kumanovo, 24. 10. 1943 - Beograd, 03. 06. 2000)
2000. - Umro Andrej Frimerman, profesor i rektor Univerziteta "Braća Karić" u Beogradu(Beograd, 19. 04. 1932 - Beograd, 03. 06. 2000)
2001. - Umro Entoni Kvin, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a
(Čihuahu, 21. 04. 1915 - Boston, 03. 06. 2001)
2006.- Skupština Crne Gore proglasila nezavisnost Republike Crne Gore
