Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme za fajront kod Ivka na slavi
Ništa ne dolazi preko noći, a formula za uspeh glasi: „75 odsto je rad, 20 odsto talenat, a svega pet odsto je sreća”, kaže „naš” Amerikanac, uspešan poslovni čovek
Nekada davno izvanredni student beogradskog Arhitektonskog fakulteta, jedan od uticajnijih Srba u Americi Stevan Stiv Gudović, kojeg već deset godina „Arizona biznis žurnal” svrstava među deset najznačajnijih biznismena u Arizoni, u svakom poslovnom i privatnom razgovoru promoviše svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domovinu Srbiju. Posebno jug Srbije za šta ga, kako kaže, vežu divne uspomene i gde namerava uskoro da investira.
Gospodin Gudović je već duže vreme na čelu borda direktora Privredne komore Arizone, a vlasnik je poznate kompanije „Big park voter ”, više naftnih bušotina u Teksasu, hemijske kompanije i vodovoda u Sedoni, koju godišnje poseti oko deset miliona turista.
Za Stevana Stiva Gudovića oni koja ga poznaju kažu da je čovek biznisa, ugleda i poverenja. Oženjen je Amerikankom Meri Lin s kojom ima dva sina – Stivena i Nikolu. Dva ugledna mlada biznismena su već našla svoje mesto na biznis karti Amerike ali i sveta. U razgovoru za „Politiku” Stevan ističe da ništa ne dolazi preko noći, zbog toga vrlo rado saopštava svoju formula za uspeh, a ona glasi: „75 odsto je rad, 20 odsto talenat, a svega pet odsto je sreća”.
O svojim namerama da ulaže u Srbiju Gudović kaže da su on i drugi Srbi u Americi, ali i širom sveta, s kojima je u kontaktu, zainteresovani da ulaganjem u sopstveni biznis i privredu pomognu svojoj domovini. Međutim, kaže Gudović, država mora da stvori uslove – ambijent, pre svega, da zakonom omogući sigurnost investitorima da bi ulagali u Srbiju. Priča se dosta, a ništa se konkretno ne radi da se omogući dolazak biznismena, pogotovu iz dijaspore. U Americi ima dosta poslovnih ljudi koji se ne eksponiraju politički, već se bave biznisom. Oni su zainteresovani za posao i ulaganje.
„Mnogi bi, na naš poziv i nagovor, odlučili da dođu u Srbiju, zato treba učiniti još samo malo. Jer, u Srbiji postoje potencijali za investiranje, ali ne pod ovakvim zakonima”, kaže Gudović koji je bio ozbiljan u nameri da kupi leskovačku fabriku lekova „Zdravlje”, ali mu je to zbog „zakonske regulative” bilo onemogućeno. Vrlo je zainteresovan i bio bi rad da investira u vranjski kraj. Zbog toga je pre izvesnog vremena, kada smo razgovarali, boravio u domovini, a uskoro će, kako kaže, obaviti i važne kontakte.
Srbi u Americi, s kojima smo imali prilike da razgovaramo, s posebnim poštovanjem i uvažavanjem govore o gospodinu Gudoviću kao velikom dobročinitelju i dobrotvoru koji dosta pomaže svom narodu. Osnivač je Fonda za pomoć deci iz BiH koji su u ratnim razaranjima ostala bez oba roditelja, a i redovno učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama. Kao dobar prijatelj s vladikom Jovanom, Gudović je poklonio projekat i novčana sredstva za uređenje crkvenog kompleksa u Kaliforniji.
O svojoj domovini Srbiji pogođenoj svetskom ekonomskom krizom Stevan Stiv Gudović kaže:
– Sada je prilika da Vlada Srbije započne dijalog s velikim investicionim fondovima i da ih pita šta mi možemo da uradimo za vas da biste investirali u našu zemlju? Ako se investitorove želje ne ispune, on će uložiti kapital na drugom kraju sveta. U sledećoj rundi investicija koncentracija kapitala će biti u zemljama „emerdžing marketa”, a to su Brazil, Meksiko, Indija, Kina, Indonezija i druge. Međutim, s ljudskim i kadrovskim potencijalima, kao i s prirodnim i privrednim resursima kojima raspolaže Srbija ima šanse da se izbori s krizom i postane značajan ekonomski partner u ovom delu Evrope i sveta.
Današnju ekonomsku krizu je 1997. godine predvideo analitičar Vilijam Grejder. Više ne postoje nacionalne ekonomije već samo postoji svetska ekonomija, kaže Gudović. Svetski finansijski centri su Njujork i London i oni su bili žarišta ovog što se danas dešava oko nas. Počelo je u Americi, u industriji nekretnina, gde su bankari dozvolili da „tanki” kupci kupe kuće, apartmane i drugo jer su bankari bili ošamućeni velikim profitima i u transu ljudske halapljivosti, prepotencije i želje da budu u „igri” zaboravili da sve ima početak i kraj. Svi su bili zadovoljni i fešta je trebalo da traje duže nego Ivkova slava, ali počeli su da funkcionišu osnovni principi kapitalističke ekonomije. Cene nekretnina su postale nenormalno visoke, došlo je do superreprodukcije stambenih objekata, a broj kupaca je počeo drastično da se smanjuje. Balon je pukao, kaže Gudović i dodaje:
– Nedavno sam u Srbiji čuo vic: Kod nas ništa ne uspeva pa čak ni ova kriza neće uspeti. Oni koji veruju u ovaj vic mora da su još kod Ivka na slavi. Pogledajte samo kako se Narodna banka Srbije grčevito bori da sačuva vrednost dinara. S druge strane, velika je nelikvidnost u državi, svako svakome duguje. Stranog kapitala nema da pokrene ekonomiju. Kod nas se svetska kriza nadovezala na postojeću domaću.
Koga je najviše pogodila kriza?
Dugačka je lista gubitnika u ovom trenutku. Najviše su pogođene banke, finansijske institucije, osiguravajuća društva, građevinari, hemijska industrija... Ove institucije ne samo da su izgubile svoju vrednost na svetskim berzama, nego čak i puno njih je bankrotiralo.
Da li se može predvideti trajanje svetske krize?
Dužinu i dubinu svetske krize još uvek niko ne zna. Voren Bafet, jedan od najbogatijih ljudi sveta i najpoznatiji investitor, rekao je: „Septembar 2008. je u ekonomskom smislu ekvivalent napadu Japana na Perl Harbur, a ova ekonomska kriza je ekvivalent Drugom svetskom ratu”. Po mom mišljenju ova recesija je u obliku slova W, mi smo negde tek u prvom delu slova.
Kako Srbija u ovom trenutku krize treba da se ponaša?
Postavlja se pitanje da li i mlađe generacije, čija je životna filozofija živeti u ovom trenutku i za ovaj trenutak, i starija generacija, koja se istrošila u prošlim ratovima, embargu, ekonomskim krizama, političkim previranjima, spremne da se bore za svoj lični opstanak i za opstanak Srbije. Samo oni koji ozbiljno shvate današnju situaciju prevazići će ovu krizu.
Nazire li se kraj političkoj i ekonomskoj krizi u Srbiji?
Sve je u rukama političke infrastrukture Srbije. Da li postoje političari koji imaju energiju i disciplinu da iznesu ovu krizu na leđima i u isto vreme da motivišu narod da ih sledi? U Srbiji postoje ekonomski stručnjaci koji dobro razumeju šta se dešava u svetu i imaju ekonomska rešenja za ovu situaciju. Ali ja ne vidim političare koji na jednostavan način građanima Srbije mogu da iznesu plan akcije i da u tome budu dosledni.
Koliko će pomoći zaduživanje kod MMF-a?
Uslovi pod kojima je Srbija dobila kredit od MMF-a su jako povoljni. Ako se pare troše za očuvanje stabilnosti dinara, ulaganje u mala i srednja preduzeća, javne radove, stvaranje društveno-privatnih partnerstava onda je Srbija na pravom putu. Sa druge strane, ako pare „nestanu" u lavirintu birokratskih službi, onda će mlađe generacije celog svog života otplaćivati gluposti svojih prethodnika.
Kakve su šanse Srbije da prevaziđe krizu?
U ovom trenutku dva najvažnija „igrača" su Vlada Srbije i bankarski sistem Srbije. Vlada mora da nađe način da stimuliše banke da liberalizuju kreditnu politiku prema privredi. Ako se nastavi nelikvidnost u plaćanju obaveza i ne obezbedi kapital za nova ulaganja, onda ozbiljni problemi očekuju Srbiju. U isto vreme Vlada mora drastično da smanji budžetske rashode, preispita poresku politiku i završi sa privatizacijom. Dijaspora godišnje unese 4–5 milijardi dolara u zemlju i na taj način doprinese ekonomiji Srbije. Vlada Srbije bi trebala ozbiljno da preispita svoje odnose sa dijasporom i da započne ozbiljan dijalog sa njom kako bi se uspostavilo bolje razumevanje. Mi želimo da investiramo jer investiranjem hoćemo da pomognemo svojoj matici. To bi pokrenulo mnogo toga, a pre svega privredu. Verujem da će Srbija prevazići ovu krizu sve dok upotrebljava ekonomske principe, a ne političke. Kad ovo „ludilo" ekonomske krize prođe, ja vidim Srbiju kao ekonomsko-finansijski centar jugoistočne Evrope. Ali na tome mora još mnogo da se radi. Pre svega, ekonomsko-politička situacija u Srbiji mora da je stabilna. Kapital je kao uplašena ptica, čim oseti opasnost, odleti. Srbija je deo Evrope i u tim okvirima mora da ostane. Ulazak Srbije u EU je prvi korak za integraciju u evropske i svetske tokove.
Pogled iz Sedone (SAD) i ulaganje u Srbiju?
Ekonomski problemi sa obe strane okeana su slični. Razlika je u tome kako ko prilazi rešavanju tih problema. Zakoni prirode kažu da jači preživi. U ovom trenutku ja i moji prijatelji, koji imaju interesovanje za investicije u Srbiji, pratimo dešavanja, krojimo planove, interesujemo se i razgovaramo jer, Srbija je veliki potencijal. Za sve nas ovde je važno da preživimo ovu ekonomsku golgotu, potom da udahnemo duboko, da pogledamo šta se dešava oko nas, a onda, nadamo se ako se u otadžbini stvore uslovi, konkretno krenemo u realizaciju investicija. To će, nema sumnje, biti u zajedničkom interesu. Zato i kažem da Srbija ima šanse.
Aleksandar Davinić
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
