Izvor: Press, 20.Okt.2012, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vreme je za hrabre i odlučne poteze

Rezultati Aktuelna vlada je preuzela rukovođenje u vrlo teškoj situaciji, tako da nismo imali vremena za prilagođavanje, već smo odmah morali da proizvodimo rezultate kako bismo sprečili još teže efekte krize

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, telekomunikacija i informacionog društva, kaže za Press nedelje da je Vlada Srbije u prva tri meseca pokrenula mnoge važne stvari i da je radila bez popusta javnosti. On kaže da cilj aktuelne vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << mora da bude jačanje ekonomije i da će se na tom kriterijumu meriti njena uspešnost.

- Aktuelna vlada je preuzela rukovođenje u vrlo teškoj situaciji, tako da nismo imali vremena za prilagođavanje, već smo odmah morali da proizvodimo rezultate kako bi smo sprečili još teže efekte krize. Nijedna država nije izašla iz krize tako što je govorila ljudima ono što oni vole da čuju. Ovo je vreme za hrabre i odlučne poteze ma koliko oni bili rizični po rejtinge stranaka koje čine ovu vladu. Ne možemo da izađemo iz krize ukoliko ne preduzmemo zaista radikalne korake, pre svega u oblasti ekonomske politike, gde mislim da ekonomiju treba da stavimo na vrh lestvice naših prioriteta i po tome će se zapravo meriti uspeh ove vlade i po tome će ljudi odlučivati da li je ova vlada bila uspešna ili ne.

Jedan o tih hrabrih poteza o kojima pričate je i početak pregovora premijera Dačića i Tačija. Kako komentarišete susret u Briselu?

- Kao prvo, do sada je uglavnom odgovornost za neuspeh dijaloga, nekako po inerciji, prebacivana na Beograd. Ovim potezom, kao i našim predlogom da se dijalog podigne na viši politički nivo, preuzimamo inicijativu. Drugo, ovo je put da što pre dođemo do datuma za početak pregovora, što je od suštinske važnosti ne samo za naše evropske integracije, već i unutrašnje strukturne reforme. Treće, sada moramo da definišemo jasnu platformu za nastavak pregovora.

Da li je tačno da ćete biti deo državnog tima za pregovore o Kosovu, kao osoba zadužena za telekomunikacije?

- Tačno je. Tu imamo velike interese. Srbija je tu dosta uložila, imamo veliku imovinu, naš telekomunikacioni operater ima veliku imovinu na Kosovu. To će biti jedna od tri glavne teme.

Podrška beogradskoj vlasti

U Vladu Srbije ušli ste uz otvorenu podršku Dragana Đilasa. Hoćete li mu ostati verni u Beogradu, odnosno da li će aktuelna vlast opstati?

- Ostaćemo do kraja verni toj listi. Moram da kažem da niko od nas do sada niti je tražio da pređemo na drugu stranu, niti je bilo uopšte razgovora o Beogradu. Ne znam da li druge stranke koje imaju odbornike u Beogradu o tome razmišljaju, ali naš odgovor će biti vrlo decidiran u tom pogledu, to je crvena linija ispod koje ne možemo da idemo. Ako bismo to uradili, mislim da bismo unapred mogli da završimo političku karijeru.

Kakvi su odnosi među strankama vladajuće koalicije? U nekim situacijama odnosi deluju kao da je u pitanju period sto dana pred izbore, a ne postizborni medeni mesec...

- Čini mi se da ima neke inercije iz kampanje i sada. Verujem da će to prestati. Vlada mora da bude tim. Praksa je pokazala da su bilo kakve konfederacije u vlasti bile pre ili kasnije pogubne za svaku vladajuću koaliciju.

Kako se lično osećate, s obzirom na to da ste u parlament ušli kao deo liste DS-a, a onda prešli u vladajuću u koaliciju?

- Verovatno je meni najteže bilo u tom pogledu, i lično a i politički. Tu sam odluku teško doneo. Još je rano da procenim da li sam doneo pravu odluku. Ako budem uspešan u resoru koji vodim, ta odluka će biti ispravna. U Vladu sam ušao jer sam procenio da ukoliko sam na terenu mogu da uđem u šansu dam i neki gol, da nešto uradim, menjam stvari... Ako to ne postignem, potpuno će biti besmislena odluka u tome da uđem u ovu vladu.

Da li vas koalicioni partneri dovoljno poštuju? Još niste dobili obećane „Srbijašume"?

- Nisam još ništa dobio. To je realnost. Ono što smo dobili, dobili smo sa kvote SNS-a. I ja to cenim. Ali nijedno javno preduzeće, ništa apsolutno nismo dobili. I to ćemo otvoriti kao pitanje. Nisam ovde ušao da bih bio ministar jer sam to suviše dugo da bi mi bila neka privilegija.

Šta će ova vlada uraditi da srpska ekonomija ojača? Kako ćete staviti ekonomiju na vrh lestvice?

- Jedan set antikriznih mera je ranije već donet, a očekujem da budu donete i druge mere zarad oporavka ekonomije i privrede. Najvažnije je da ekonomija dobije mesto koje zaslužuje, da bude primat u odnosu na sve druge političke teme. Nemoguće je podići ekonomiju na bazi usluga, finansijskog sektora ili donacija. Moramo da podižemo ekonomiju povećanjem proizvodnje i izvoza. Zato je potrebno definisati prioritete koji imaju potencijale, a to su poljoprivreda, energetika, infrastruktura, a moramo da izvršimo i reindustrijalizaciju Srbije kako bismo videli koji sektori industrije imaju mogućnosti za razvoj. Od ukupnog broja zaposlenih imamo 15 odsto onih koji rade u industriji i realnom sektoru. Moramo i da uredimo sistem kako bismo imali racionalnu, efikasnu i jeftinu administraciju, jer ovo što sada imamo, privreda kakva jeste ne može to da izdrži.

Da li se u Vladi razgovara o prodaji „Telekoma"?

- Ne, zasad nije bilo nikakve priče, osim što je ministar finansija rekao da bi o tome moglo da se razgovara ako se postigne odgovarajuća cena.

Da li je situacija na tržištu namirnica stabilna?

- Jeste. Nažalost, iz više razloga suočili smo se sa poskupljenjima, ali osnovnih životnih namirnica ima dovoljno. Rešena je i kritična situacija sa uljem. Neverovatno, ali prodaja ulja za ova dva meseca bila je za 30 odsto veća nego što je uobičajeno.

Realna potreba ili naš mentalitet?

- Mentalitet i posledica trauma iz 90-ih. Najave nestašica i poskupljenja zbog slabog roda suncokreta oterale su građane u kupovinu i naterale ih da stvore zalihe. Zato se ulje sada slabije kupuje, zbog čega su, između ostalog, proizvođači pristali da spuste cene.

U Hrvatskoj se već najavljuju protesti zbog najave poskupljenja mleka. Hoće li mleko i kod nas poskupeti?

- Upravo zbog toga ćemo i intervenisati. Sutra ćemo imati sastanak sa mlekarima. Plan je da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede pozajmimo kooperantima, odnosno stočarima po 500 kg kukuruza po grlu stoke da bismo sprečili nestašice mleka i bujanje cena. Zbog smanjenog roda kukuruza cena stočne hrane je mnogo skočila.

A meso?

- Imamo najave od proizvođača da će zbog pada tražnje sniziti cene mesa.

Mislite li da su cene u našim trgovinama nerealne i da ima prostora da se snize?

- Kao ministarstvo, nalazimo se između čekića i nakovnja. Kada pokušamo nešto da uradimo, to se smatra intervencijom, kršenjem principa slobodnog tržišta i onda nas neoliberali napadaju da je to državni intervencionizam, što je povratak u socijalizam i samoupravno socijalističko društvo. Ako ne reagujemo, onda divljaju cene, vrlo često se i neopravdano podižu i napadaju nas da ništa ne činimo da obuzdamo tržište. Na tom uskom prostoru probali smo da očuvamo princip slobodnog tržišta i formiranje cena zavisno od ponude i tražnje, i obezbedimo cenovnu i tržišnu stabilnost. Pribegli smo merama koje nisu bile previše protekcionističke, osim jedne, a to je zabrana izvoza suncokreta, šećerne repe i soje, zbog čega imamo problem sa Hrvatskom, koja traži hitan sastanak Cefte, jer smatra da kršimo pravila.

Kršimo li ih?

- Ne. Svaka država u vanrednim okolnostima koristi mehanizme koje može. Ovo je bila vanredna okolnost i nismo prekršili ni pravila Svetske trgovinske organizacije, ni Cefte, a ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Obavestili smo EU o merama koje ćemo preduzeti i rekli im da su one privremenog karaktera.

Na osnovu čega onda Hrvatska kaže da kršimo sporazum?

- Smatraju da smo tom merom prekršili Sporazum o slobodnom kretanju robe, međutim u ugovorima jasno piše da država može da pribegne merama u slučaju vanrednih okolnosti. Čak i u ugovorima koje su hrvatske šećerane sklopile sa našim proizvođačima šećerne repe postoji klauzula, odnosno odredba koja kaže da se ugovor neće primenjivati u slučaju više sile ili mera državnih organa. Bez obzira na to, oni su tražili vanredni sastanak Cefte. Spremni smo da razgovaramo o isporuci, ali samo one robe koja je avansno plaćena, ali ako dobijemo dokaze i fakture.

Najbolja mera za smanjenje cena je povećanje konkurentnosti? Hoće li konačno doći neki trgovinski lanac?

- „Lidl" je vrlo zainteresovan. Već je otkupio pet lokacija, a treba im još najmanje deset da bi započeli sa radom. Njihova poslovna politika je takva da im treba najmanje 15 objekata od 2.000 kvadrata da bi počeli odjednom da rade. Oni su već godinu i po dana tu i očekujem, a i njihove su procene da bi, ako sve bude bilo u redu, za dve godine svih 15 objekata u 15 gradova mogli da počnu da rade. Počinjemo pregovore i sa austrijskim trgovinskim lancima, a „Ikea" bi mogla da dođe do kraja 2013. godine.

Šta će biti najvažnije izmene Zakona o trgovini?

- Ukinućemo odredbu da trgovci trebuju saglasnost za svaki objekat veći od 2.000 kvadrata, zatim obavezu da nam jednom godišnje dostavljaju izveštaje o svom poslovanju, a ukidamo i Centar za razvoj trgovine, koji bi po zakonu trebalo da preraste u agenciju.

Šta ste preduzeli povodom lažnih sniženja i drugih obmana kupaca?

- Svesni smo zloupotreba. Uvodimo redovne i vanredne, nenajavljene kontrole. Vezano za sniženja u periodu od 1. do 31. marta i 9. avgusta i 14. septembra uradili smo ukupno 1.002 kontrole u radnjama odeće i obuće, i 424 nadzora u prodavnicama školskog pribora, gde takođe ima zloupotreba. Zbog kršenja zakona u prodavnicama obuće i odeće doneto je 54 rešenja za zabranu oglašavanja, 63 rešenja o uklanjanju utvrđenih povreda Zakona o trgovini, 11 prijava za prestup Zakona o oglašavanju i 71 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U prodavnicama školskog pribora doneto je 47 rešenja o otklanjanju nepravilnosti i 26 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka. Svesni smo da su radnje oblepljenje natpisima o sniženjima, a unutra se nalaze po tri-četiri artikla ili samo najave akcija.

Jeste li svesni da su trgovinski inspektori podložni korupciji i da su u sprezi sa trgovcima?

- Molim sve da prijave bilo kakvu korupciju, a ja ću od nadležnih tražiti da ih sankcionišu.

Inicijativa Pressa dobra

Tačno pre godinu izborili smo se da 21. oktobar bude državni praznik kao dan sećanja na srpske žrtve u Šumaricama.

- Inicijativa Pressa je retka stvar koja je okupila veliku većinu tadašnje vlasti i opozicije. Mislim da je to važno zbog činjenice što i na taj način pokazujemo antifašistički karakter i dajemo zapravo pravu ocenu doprinosa koji je Srbija dala u Drugom svetskom ratu. U tom kontekstu je veoma važno da smo zajednički doneli odluku o obeležavanju ovog datuma.

Nastavak na Press...