Izvor: RTS, 31.Okt.2020, 16:25
Vreme je krsnih slava, koje smo običaje sačuvali
U Srbiji je krsna slava jedan od najvažnijih verskih običaja koji okuplja porodicu. Vesna Marjanović, etnolog, ističe za RTS da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da ih povežemo s domom i porodicom.
Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Slava je prvo nematerijalno kulturno nasleđe i identitet srpskog entiteta pravoslavne veroispovesti koja se od 2014. godine nalazi na reprezentativnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << listi Uneska.
Vesna Marjanović objašnjava za Jutarnji program da je jedna od definicija slave da je to religijski društveni običaj povezan s pravoslavnim entitetom, koji se odlikuje okupljanjem porodice oko svetitelja kao zaštitnika doma i ukućanina.
Međutim, još uvek ne možemo da definišemo, postoji više hipoteza o nastanku slava u srpskom narodu. Ali, ono što se zna, je da od 13. veka možemo da pratimo svetkovanje praznika i da je povežemo s domom i onim što je vezano za srpsku porodicu.
Marjanovićeva navodi da je crkva uvek pokušavala sve to da kanonizuje i da na neki način ponašanje dospelo iz prehrišćanskog vremena nekako inkorporira sve ono što je bitno za porodicu, a to je okupljanje, odlazak u crkvu, molitva i tropar svetitelju, sečenje slavskog kolača i, naravno, molitva za zdravlje porodice.
Ističe da, pošto se prenosi s kolena na koleno po muškoj liniji, u novije vreme pogotovo u u 20. veku i crkva govori da svako domaćinstvo mora da ima ima slavu. Tako da, kako objašnjava, ne mora uvek da bude sa oca na sina i, ako nema muških glava u kući, može ćerka da nasledi.
"Prema tome ona jeste neprekinuta u tom smislu kako se prenosi, ali se menjalo i ponašanje, sigurno se ne slavi isto kao što se slavila u 15, 16, 17. veku, ali određeni elementi su prepoznatljivi a posebno oni koji su kanonizovani i sve ono što čini suštinu što jeste slavski obred", rekla je Marjanovićeva.
Običaji i verovanja u različitim krajevimaKad se govori o elementima i sadržaju slave, bitno je da li je tu kolač, da li se priprema žito. Međutim, ima i drugih verovanja.
"Imamo verovanje da ima živih svetitelja. Na primer za arhangela Mihaila se kaže da je živi svetac i nikad se u našoj kući nije pravilo žito ili ne mesi se kolač u Vojvodini. To je novija pojava i kažu da su nam doneli sveštenici koji su došli preko Save i Dunava", navodi etnolog.
Dodaje i da postoji jedna mitologema da su Srbi kada su se pokrenuli s Kosova i napustili Pećku patrijaršiju rekli da neće mesiti kolač sve dok se ne vrate na svoja ognjišta i taj običaj u Sremskim Karlovcima i dan danas živi.
U okolini Kruševca za slave se pripremaju četiri kolača, navečerje kad se dočekuje slava, pa sam dan slave, pa paterice sutradan a negde to traje i više dana.
Ističe i da baš ima sačuvanih arhaizama, ono što je nasleđeno u porodici i prilagođeno savremenom trenutku.
"U pravoslavlju imamo četiri velika posta, najveći je vaskršnji ali i božićni koji nam sledi i naravno Sveti Nikola je posni, ali za dane ovih drugih slava koje padaju u sredu ili petak, i tada mora ako je posvećeno svetitelju i ako je porodica verujuća da se poštuju pravila crkve", objasnila je Vesna Marjanović.
.jpg)
