Izvor: Politika, 20.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vožnja Titovim „kadilakom”
Brioni – istarski arhipelag sa 14 ostrva i hiljadu jelena danas svakodnevno obilaze turisti iz celog sveta
Josip Broz je danas samo deo istorije Briona. Ostrvo Vanga, s koga je drug Tito 30 godina suvereno komandovao Jugoslovenskom narodnom armijom, krojio politiku SFRJ i odredio dalju sudbinu svih njenih naroda i narodnosti, sada koriste hrvatski predsednik Stipe Mesić i hrvatska vojska.
Veliki Brioni dostupni su turistima već 25 godina. Na izlet se kreće iz turističkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta Fažana, u blizini Pule.
Mali brodovi vode u obilazak arhipelaga sa 14 ostrva. Neka od njih danas se iznajmljuju i za pet hiljada evra dnevno. Dok gledamo svetionike stare sto godina na pustim ostrvima, scenu Šerbedžijinog pozorišta na Malim Brijunima i osmatračnice na Vangi, slušamo priče o berbama mandarina, vinogradima i vinskim podrumima. Slavni gosti Titove rezidencije na Vangi bili su car Haile Selasije, egipatski predsednik Naser, glumci Ričard Barton, Elizabet Tejlor, Sofija Loren i njen suprug Karlo Ponti.
Tirkiznoplavo more pri obalama postaje zeleno i belo. Voda je bistra i čista, ali i znatno hladnija nego na obalama Istre. Ostrvo Sveti Jerolim jedino je na kome se turisti mogu okupati, ali i igrati odbojku, šetati se i družiti s tek rođenim magaretom i njegovim roditeljima.
Vraćamo se u Fažanu, s njenim sveže okrečenim žutim i plavim fasadama pored pristaništa, i rezervišemo karte za izlet na Velike Brione.
Kada brod „Perojka” spusti sidro pored hotela „Neptun”, stotine posetilaca traže svog vodiča. Vidimo visoko uzdignute table, nalik saobraćajnim znacima, na kojima piše „Deutsch”, „English”, „Italian” i „Hrvatski”. Biramo hrvatski, naravno. Taj jezik, ipak, najbolje razumemo, kao (polu)maternji, kad već nema vodiča na srpskom.
Uskoro saznajemo da su Brioni postojali i pre Tita. Kupio ih je Austrijanac Paul Kupelvizer krajem 19. veka, kada je na ostrvu vladala malarija. Čak jednu trećinu površine Velikih i Malih Briona pokrivale su bare. Na ostrvo tada stiže doktor Robert Koh, otkriva bacil, naređuje da se sve bare zatrpaju, leči stanovništvo i dobija Nobelovu nagradu za medicinu. Poklonio je Brionima svoj mikroskop, koji je izložen u muzeju. Na nekadašnjem mondenskom šetalištu, nedaleko od crkve svetog Nikole, podignut je i spomenik slavnom doktoru.
Nekada je ovde, u dva privatna Brozova zoološka vrta, bilo mnogo divljih zveri, ali današnji propisi nalažu da one moraju biti u kavezima, tako da danas zebre, nojevi, lame, koze, ovce i govečad imaju ogroman prostor, ograđen i lepo uređen. Tu je i stari ribnjak, gde se u doba vlasti Austrijanca Kupelvizera uzgajala bela riba za potrebe pet hotela koje je sagradio. Danas goste primaju hoteli „Neptun”, „Istra” i „Rubin”, za 90 evra po noćenju s doručkom u julu i avgustu i za 60 evra u maju i junu.
U Safari parku zaustavljamo se pored para slonova koje je Titu pre 40 godina poklonila Indira Gandi. Preko puta njih je prazan bazen, s pogledom na pučinu, iz kojeg su pre 30 godina dve foke pobegle u more. Lama je nedavno ostala bez majke i pridružila se zebrama, a jedan par belih koza proglašen je prošle godine misterom i misicom koza Istre. Najlepša istarska koza postala je ovog leta i mama.
Jeleni se slobodno kreću po čitavom ostrvu i zaslužni su što krošnje hrasta crnike ovde izgledaju kao pečurke. Brste ih do visine dva metra i tako održavaju „strogo podšišanim”. Zanimljivo je da ovde nema komaraca jer u jednoj jedinoj bari živi riba gambuzija koja se hrani isključivo larvama ovih insekata.
U savršenoj tišini, blizu čuvenog drvoreda, proslavljenog na fotografijama, živi maslina stara hiljadu i po godina, koja i dan-danas rađa plodove iako ju je pre 30 godina udario grom i rascepio joj stablo.
Papagaj Koki, koga je maršal poklonio unuci Saši za deveti rođendan, posebna je atrakcija, ali nije bio raspoložen za razgovor kada smo došli, mada smo upozoreni da ume i da opsuje.
Budući posetioci Briona treba da znaju da im se može dogoditi da ne vide Titov „kadilak”ako se odluče na popodnevni izlet. Ipak, imamo informaciju da jednočasovna vožnja Titovim „kadilakom” na Brionima košta četiri hiljade kuna, a jedan evro vredi 7,25 hrvatskih kuna.
Prvi put je Tito doplovio na Brione 1947. godine. Oko pet stotina stanovnika je posle toga raseljeno jer su Brioni dve godine kasnije postali Brozov dom. Pune tri decenije, od 1949. do 1979. godine, Tito je boravio na Brionima šest meseci u godini.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 21/09/2009]
.jpg)
