Izvor: RTS, 14.Dec.2019, 18:51

Vozi Miško, pravac Evropa!

Vozi Miško, pravac Evropa!

Srbiji nedostaje oko 2.000 vozača autobusa i 6.000 vozača kamiona. Međutim, i Evropa ima sličan problem, pa će situacija u Srbiji biti još gora. Već sada se oseća da vozača nema – čak i kada se pozove taksi.
Milan Miljković već dve godine vozi kamione po Evropi. Istetoviran, kao i većina kamiondžija, uklapa se u stereotip "čvrstih momaka" koji voze i po 15 tona. Na život u kamionu se navikao, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali mu je u početku, kako kaže, bilo veoma teško.

"To je toliko stresno, stresno je voziti, to je 20 metara koje moraš da teraš u rikverc, da znaš svaki delić. Meni su rekli da će biti trenutaka kada ću plakati za volanom. Mi jesmo plakali za volanom. Koliko god da je čovek jak, u jednom trenutku ugasi motor i kaže 'ja ovo ne mogu da radim, ovo je isuviše stresa i nema tog novca koji taj stres može da plati'. A onda legne, ujutru ustane i krene ispočetka", priča Milan koji je palačinkarnicu u centru Niša zamenio za sigurnih 2.000 evra.
To je novac koji, kako sam kaže, ipak nadomesti brojna odricanja koja nosi život kamiondžije – i njemu lično i njegovoj porodici. Jeste da nije kod kuće, ali sada cela porodica ima dovoljno novca za normalan život. Od 15 radnih sati tokom dana, Milan svakodnevno vozi 10 sa pauzom u kojoj mora sebi da spremi obrok. U kamionu ima plinsku bocu i udoban krevet.
"Ja mislim najiskrenije da su dve stvari glavna muka svakog kamiondžije – obrok u toku dana i higijena, tuš. To su uslovi sa kojima kamiondžije imaju najviše muke u životu", kaže Milan.
Lepa zarada i još vidiš svetaZa dve godine, prošao je 13 zemalja ili, kako on kaže, obišao je Evropu "za Dž". Kad god ima obaveznu pauzu od 45 sati, Milan parkira kamion, obuče drugu garderobu i upoznaje Madrid, Pariz, Barselonu.
"To je veliki plus za ovaj posao. Sav taj umor nekako nestane, sve to nezadovoljstvo ritmom koji imate i stresom koji imate, sve to nestane kada izađete iz kamiona i vidite svet", kaže Milan za Dojče vele.
Upravo na ovakav put se sprema njegov poznanik Vladimir Tomić koji više ne može da živi od novca koji zarađuje kao radnik obezbeđenja. I on i supruga imaju male plate i, kako Vladimir kaže, rade za račune i za školske potrepštine za decu. Položio je vozački ispit za šlepere, odlučan je da ide, ali ga taj težak život ipak zabrinjava.
"Plaši me kako ću prvo da podnesem odvojenost od dece, posebno što od 2007. godine otkako živimo zajedno supruga i ja, nismo se odvajali nijedan dan. Kako će sin i ćerka da podnesu, mi ih pripremamo na to, ali su oni još mali. I kako ću da se snađem na novom poslu, jer sa 42 godine, polazim ponovo od nule, ponovo sam na početku", priča nam Vladimir.
Teško je zbog odvojenosti, ali su zadovoljniVladimir kaže da poznaje mnogo ljudi koji su na ovaj način otišli i za svakog od njih zna da je, ma koliko im je teško, zadovoljan time, jer kako i sam primećuje, sredili su kuće, račune i imaju novac za pristojan život.
Sa druge strane, Milan Cenić ima dozvolu za kamione, ali radije vozi autobus u kompaniji "Niš ekspres".

"Odvojenost od kuće, od porodice, spavanje u kamionu, sredstva za ličnu higijenu, kupanje na benzinskim pumpama, sve je to malo... Ne može to svako. Treba čovek da se navikne na to", kaže vozač "Niš ekspresa" i dodaje da je njegov posao daleko odgovorniji, jer prevozi nekoliko desetina putnika. Kako nije oženjen, plata od 60.000 za njega je dovoljna, mada bi, kaže, bilo lepo da je veća.
Njegovom kolegi Dejanu Stojanoviću to nije ni blizu dovoljno novca, jer ima porodicu, međutim, bavi se poljoprivredom, pa mu je kaže, to što sadi lubenice, olakšavajuća okolnost.
U kompaniji "Niš ekspres" nisu bili zainteresovani za razgovor sa novinarima. U telefonskom razgovoru kažu da oni nemaju problema sa odlaskom radnika, kao na primer "Lasta", ali konkurs na njihovom sajtu je stalno otvoren, a uslov za posao je samo D dozvola, bez obzira na radno iskustvo.
S druge strane, za vozača taksi vozila potrebno je mnogo uslova, pa je zakon koji je počeo da se primenjuje od prošle godine još jedna stvar koja tišti taksi udruženja, pored toga što im radnici odlaze u kamiondžije.
"Do prošle godine, uslovi za taksi vozača su bili da ima bilo koju srednju školu, pet godina vozačku dozvolu, da nije krivično osuđivan i slično. Sada smo u obavezi da imamo vozača koji ima saobraćajnu školu, smer vozač ili saobraćajni tehničar, C kategoriju, odnosno, verifikacionu dozvolu iz Auto-moto saveza da je profesionalne vozače, sa iskustvom od pet godina u javnom saobraćaju, lekarsko uverenje i polaganje taksi ispita. Ko ima C kategoriju, on sigurno neće da se bavi taksijem, nego ide u inostranstvo da vozi kamion. Ostali koji nemaju C kategoriju, oni nemaju pet godina iskustva u javnom saobraćaju, jer imaju samo B kategoriju i opet ne mogu da se bave taksi prevozom. Znači, vozača za taksi uopšte nema", kaže Milan Mitić, predstavnik najvećeg taksi uduženja u Nišu.
Zbog svega ovoga, taksisti rade dvokratno, a u svakom trenutku ima petnaestak kolega koji polažu za C i E kako bi otišli u inostranstvo. Milan kaže da ih sigurno ima i više.
"Ima sigurno puno onih koji kriju da polažu za kamione da ne bi dobili otkaz itd. Kakav otkaz, to nema kod nas! Oni sami daju otkaz. Mi smo prinuđeni da... U stvari, najveći je problem što smo imali kvalitetne ljude. Svi oni koji su bili ambiciozni i želeli nešto da promene, oni su otišli. Ostaje mali broj ljudi, nažalost nekvalitetnih, i sada se taksi udruženja otimaju o njih, da bi taksi uopšte opstao u gradu. A ljudi koji nemaju posao, i sa fakultetom i bez fakulteta, oni ne mogu da rade, jer im zakon ne dozvoljava da polažu taksi ispit", tvrdi Milan.
Problem sa taksijemTaj novi zakon im je napravio velike probleme, kaže on. Na birou za zapošljavanje nema nijedne osobe koja ispunjava nove uslove, a godinu dana uopšte nije izdata nijedna dozvola za taksi.
Kaže da još uvek sakupljaju ljude za polaganje i da je saznao da ih ima tek petanestak. Na birou su mu čak savetovali da vozače uveze. Njegovo taksi udruženje se bori da se uslovi za vozače taksija promene, tim više što će kaže, na nove vozače koji ispunjavaju uslove morati da čeka 10 godina – dok se završi potrebna srednja škola i sakupi pet godina iskustva u javnom saobraćaju.
U ovako bezizlaznoj situaciji nalaze se mnoga srpska preduzeća koja se bave prevozom putnika. Prema procenama udruženja prevoznika, u Srbiji fali oko 2.000 vozača autobusa i oko 6.000 vozača kamiona. Čak i Milan Cenić, vozač "Niš ekspresa", iako za sada ne planira da napusti svoje radno mesto, kaže: "Nikad se ne zna. Bože moj. Može da se ode uvek". Kao vlasniku E dozvole, vrata Evrope su mu uvek otvorena.

Nastavak na RTS...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.