Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volela bih da se ponovo rodim
Ferida ima trinaest i po godina i redovno dolazi u Svratište u kome je savetuju šta treba da radi da bi bila srećna
U Krfskoj 7 gde se nalazi Svratište za decu koja žive i rade na ulici nema dvorišta. Uskim puteljkom stiže se do stepenica koje vode do ulaznih vrata. Na skrovitom je mestu, ali to ne mari. Deca stižu iz svih krajeva Beograda. Tu im je sklonište od svih nevolja koje vrebaju na ulicama velegrada.
Gotovo se sudaramo na vratima Ferida, devojčica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju ne drži mesto, i ja. Čas je unutra, čas napolju. Na terasici metar sa metar omanji je sto i nekoliko taburea. Ferida sedne, pa ustane. U ruci joj je mobilni telefon. Nervozno ga premešta iz ruke u ruku.
– Šta je Ferida? – pita je vaspitačica.
– Ništa.
– Nije da nije ništa. Reci slobodno.
– Razmišljam da se udam
–Šta?!– i vaspitačica i ja progovorismo ugals.
– Hoću da se udam.
– Za koga Ferida? – opet će vaspitačica.
– Pa, za novog dečka. Znaš da sam sa starim prekinula. I on se ženi.
– Nek se ženi i nek mu je srećno.
– Da, tačno – odgovori, a vidi se da još pati.
– Ti hoćeš da se udaš da bi mu se osvetila. Poslušaj ti mene, prestani s tim. To je bilo i prošlo. Lati se ti knjige. Onog dečka si poznavala tri i po godine i razočarala si se, a sad bi da se odmah udaš.
Vrti glavom.
– Ma ne odmah, ali za pet, šest meseci, kada ga bolje upoznam.
– I šta ćeš tada da radiš. Dići ćeš ruke od škole, roditi i... Znaš li koliko je teško da se podiže dete, a nemaš novca.
– Znam.
– Onda se potrudi da zaboraviš na prošlost. Ma koliko da ti je teško, proći će. Misli na budućnost. Potrebno je da učiš i postaneš ono što zaista želiš da budeš.
Ferida mašta da bude frizerka i da ima svoj salon. Taj posao joj se dopada. Kaže da bi tada mogla bi negde da radi u struci, a kada stekne imetak onda bi mogla da bude sam svoj gazda i zaposli mlade Rome bez posla.
– U Svratište sam došla čim je otvoreno. Zaista mi je lepo. Ne foliram se. Eto, vidiš, sve znaju o meni. Ovde mogu da se poverim i da dobijem savet. Samo da znaš koliko su mi vaspitačice pomogle da prebolim rastanak sa bivšim dečkom. Mislila sam da ću umreti, jer mi je bio prvi u životu.
Zaćuta.
– Znaš šta bih volela? – pogledala me je pravo u oči.
– Šta?
– Da se ponovo rodim.
– Zašto?
– Bila bih dete što duže mogu.
– Još si dete. Ima vremena za pravu ljubav. Doći će kada se budeš najmanje nadala.
– Da li ti znaš šta znači zaljubiti se i glavu izgubiti?
To se meni dogodilo. Zato da se ponovo rodim i te kako bih bila pametnija nego što sam bila.
– A govoriš o udaji? – vraćam je na početak razgovora.
– Ma to ja onako. Možda i hoću da se udam za tog dečka, možda i neću. Videću.
– A škola?
– Učiću. Obećaću prvo sebi da ću biti frizerka. Trudiću se da taj cilj i ostvarim.
– I onda ja dođem kod tebe da se friziram. Važi?
– Naravno.
Nasmejala se od srca i odjurila u kuhinju da ruča.
......................
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike MTS mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
Snežana Prljević
objavljeno: 19/06/2010.
