Izvor: RTS, 08.Mar.2015, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojničkim maršom u korak s kolegama
Žene u Vojsci Srbije dokazale su da mogu da se nose sa svim zadacima i kao vojnici i kao starešine, u profesiji koja je ranije smatrana muškom. Iako su im se kolege potrudile da, uz poklon za 8. mart, dobiju i slobodan dan, za njih su, kao i uvek, na prvom mestu dužnosti i obaveze u jedinici, jer ni po čemu ne žele da se izdvajaju.
Desetar Ana Lapčević pet godina je profesionalni vojnik. Četiri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je u Raškoj bila na dužnost strelca, a prekomanda u Požegu donela joj je nov zadatak.
"Postavljena sam na dužnost perač, peglač, manipulant, uslužno odeljenje i od tada sam na toj dužnosti", kaže desetar Ana Lapčević iz kasarne "Petar Leković" iz Požege.
U vojsci je upoznala i supruga, koji je takođe desetar u čuvarskoj službi. Objašnjava da nije lako uskladiti vojni poziv i porodični život jer žive u Priboju, pa četiri sata svakodnevno provedu u putu.
"Desi se nekada da su nam smene različite, pa se nekad ne vidimo po dva, tri, četiri dana, ali Bože moj nađe se vremena. Imamo ćerkicu od dve i po godine a trenutno je čuva baka. Mi kako ko stigne na smenu, baba, tata, mama, snalazimo se nekako", objašnjava Ana Lapčević.
Potporučnik Jelena Šulić kaže da nije lako biti profesionalni vojnik. Ona je po završetku Vojne akademije dobila kompleksan posao - formiranje garnizonskog mesta.
"Tako da ne delimo previše poslove, ja kao jedini ženski oficir ovde u bataljonu pokušavam da ne zaostajem za kolegama muškarcima, tako da se držimo zajedno i mislim da dobro napredujemo", smatra potporučnik Jelena Šulić iz kasarne "Petar Leković".
Kada uniformu zameni sportskom odećom, Jelena u slobodno vreme igra fudbal, a bila je kapiten ženskog tima koji je pobedio na memorijalnom turniru RTS-a "Igrajmo za šesnaest". Pomagala je i glumcima u seriji "Vojna akademija", koja je mnoge devojke privukla na konkurs za mesto profesionalnog vojnika.
"U Požegi ih očekuje rad i potrebno je mnogo truda da sve postignemo, da dignemo bataljon na noge. Nismo sve stigli do kraja da odradimo, jer nam je potrebna ta snaga, da uradimo ono što smo planirali", ističe Jelena Šulić.
Iako zbog 8. marta imaju slobodan dan, Ana i Jelena ne žele da gube vreme, jer za nekoliko dana u požešku kasarnu stiže nova generacija profesionalnih vojnika, među kojima je dvadesetak devojaka.
