Izvor: Politika, 16.Mar.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni piloti SAD u studijskoj poseti Srbiji
Među postdiplomcima Vazduhoplovnog ratnog koledža ima veterana ratova u Iraku i Avganistanu, i bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine
Delegacija Vazduhoplovnog ratnog koledža SAD, elitne postdiplomske obrazovne institucije za potpukovnike i pukovnike, do juče je bila u četvorodnevnoj studijskoj poseti Srbiji. Njeni članovi – dvadesetak studenata i profesora – posetili su ambasadu SAD, Ministarstvo odbrane, Generalštab, Komandu ViPVO, Fakultet političkih nauka, Beogradski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centar za bezbednosnu politiku...
Vazduhoplovni koledž, koji je osnovala avijacija američke vojske i koji je deo Ministarstva odbrane SAD, prima oko 240 studenata svake godine – 50 posto je iz vazduhoplovstva, 25 odsto iz „sestrinskih” vidova vojske, a preostala četvrtina rezervisana je za najbolje međunarodne kandidate. Intenzivni jednogodišnji master kurs na tom koledžu, u glavnom gradu američke savezne države Alabame – Montgomeriju, u avijacijskoj bazi Maksvel, priprema studente da na strateškom nivou, u združenom, svevidovskom okruženju predvode vojne jedinice.
Sagovornici „Politike” bila su četiri člana delegacije – dr Džim Seroka, profesor međunarodnih bezbednosnih studija na Koledžu, kao i pukovnici Edvard „Dač” Holand (koji takođe tamo predaje), Erik Rej, iz baze Herlbert fild na Floridi i Alan Stejtam, iz Agencije za raketnu odbranu. Goste su najviše impresionirali veoma dobro osmišljen program za unapređenje srpske avijacije i poseta kolegama iz 204. vazduhoplovne brigade. Pukovnik Rej je izdvojio i posetu „Utvi”. Prema njegovim rečima, letelice koje se prave za iračku vojsku zaista pokazuju da je Srbija deo globalne zajednice i da pozitivno utiče na jednu zemlju u razvoju kao što je Irak.
Svi naši sagovornici iz vojske SAD imaju i borbeno iskustvo, što u Iraku, što u Avganistanu. Prošlo je 12 godina otkad je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju. Da li se ta vojna operacija pominje u bazi Maksvel?
– Proučavamo je sa strateške perspektive i perspektive vlade i NATO-a. Na časovima smo pričali o odlukama koje su donosili zvaničnici poput generala Klarka i državnog sekretara... Većina nas nije imala uvida u operaciju osim onoga što smo o njoj čitali, ali imamo studente u klasi koji su bili piloti 1999. godine. Oni su tada bili mladi oficiri, čije su dužnosti bile na taktičkom i operativnom nivou. U osnovi, dobijali su dužnosti koje je trebalo da izvrše što su i radili – kažu američki pukovnici, koji će posle Srbije posetiti i Hrvatsku, a potom i Rumuniju.
Suština studijskih tura je u sticanju praktičnog znanja – studenti posmatraju odabrani region iz vojne, privredne, diplomatske, kulturne perspektive, kako bi iz prve ruke napravili sopstvenu procenu o nekoj zemlji, kažu naši sagovornici. Ratni koledž, ima ga svaki vid američke vojske, mada se studenti često mešaju, upravo da bi se unapredila intervidovska sposobnost armije. Tako je recimo pukovnik Stejtam iz kopnene vojske, ali se usavršava na koledžu za avijatičare. Konkurencija za ove koledže je izuzetno velika, ako se zna da obično samo 15 posto potpukovnika iz svake generacije američke vojske biva izabrano da pohađa neku od tih škola za visokorangirane oficire. Prethodni podaci o oficiru, odnosno službene ocene, svojevrsni su prijemni ispit za dalje usavršavanje, kao i kod nas. Ove godine 43 zemlje poslale su svoje oficire, između ostalih – i Srbija.
– U istoriji Vazduhoplovnog ratnog koledža do sada su se školovala dva oficira iz Srbije, i obojica su bili odlični studenti – ističe dr Džim Seroka.
Upravo u klasi koja će iz koledža izaći ove godine školuje se jedan oficir iz Srbije. Njega nismo upoznali – strani studenti idu na studijske ture po Americi. Studije su primarno akademski usmerene, nema standardne vojne obuke – polaznici su ipak kroz nju odavno prošli.
Na spisku predmeta, od kojih su mnogi i izborni, nalaze se recimo osnove strategije, nacionalni sistem donošenja odluka, globalizacija, odbrana otadžbine, međunarodni odnosi... Jedan od ispita je i vojna vežba, odnosno „ratna igra”, kako to Amerikanci zovu, čiji je scenario smešten deset godina u budućnost. Na kraju programa, studenti mogu steći diplomu mastera. Šta posle usavršavanja? Neki oficiri se vraćaju na svoja stara formacijska mesta, neki će dobiti novo mesto i novi posao, a neki će biti unapređeni – sve to zavisi od samog oficira i potreba vojske.
Tereza Bojković
objavljeno: 17.03.2011.
