Izvor: Politika, 29.Apr.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojni lekar na selu
Seoska ambulanta bila je pretesna za sve meštane Ranilovića, koji su došli na pregled u okviru akcije Vojske Srbije
Ranilović – Kiša i ledeni vetar spustili su se na Ranilović, selo nadomak Aranđelovca, ali meštani ih ne primećuju. Okupljaju se od jutra ispred seoske ambulante.
„Jesu li počeli da rade?”, pitaju pridošlice dok ulaze u malu čekaonicu.
Slobodnih mesta na drvenim klupama odavno nema, a ispred vrata ordinacije tiskaju se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mahom stari ljudi. Neki ostavljaju knjižice na ramu drvenog prozora, ali ih drugi brzo opominju: „Drži to kod sebe, pa ako ti traže kad uđeš, ti daj”. Knjižice su poželjne, kažu, ali nisu obavezne. Vojni lekar će ih primiti iako nemaju ovaj dokument.
– Boli me kičma, teško mi je da hodam, pa sam došla da me pregleda i ovaj lekar – priča Natalija Mirjanović dok čeka u redu ispred ordinacije.
Kosana Dimitrijević (75) donela je medicinske nalaze, koje je do sada na raznim pregledima prikupila, da ih pogleda vojni lekar. Ima problem sa visokim krvnim pritiskom i oslabilo joj je, kaže, srce.
– Lepo je što je lekar došao kod nas u selo, praktično pored moje kuće. Znaš kad bih ja stigla do vojnog lekara, morala bih da putujem autobusom, da zakazujem preglede... Ma, nikad ne bih otišla – veli Kosana.
Na drvenoj klupi u dnu čekaonice sedi zamišljen Radovan Radojičić (86). Kod lekara je stigao među prvima, pa čeka da opet uđe. Došao je na pregled zbog bola u grudima i rečeno mu je da ima visok pritisak.
– Dao mi je neki prašak i rekao da se vratim za dvadesetak minuta, da lek počne da deluje. Nisam ranije imao problem sa pritiskom, doduše, nisam ga ni merio. Ne idem baš često kod doktora, sve računam, kad me nešto muči, proći će – kaže ovaj vremešni Ranilovčanin dok čeka na novi pregled.
U Raniloviću postoji 415 kuća u kojima živi oko 1.600 duša. Ima i mladih i starih, priča matičar Bata Vuković, oko 200 mališana pohađa osnovnu školu i predškolsku ustanovu, a dosta je i onih koji su napunili osamdesetu. Većina starijih došla je tokom prepodneva tmurnog aprilskog dana u seosku ambulantu da ih pregleda vojni lekar.
Major dr Vuk Vuković pregleda pacijenta (Foto Dragan Jevremović)
Za samo tri sata major dr Vuk Vuković, načelnik garnizonske ambulante u Kragujevcu i pripadnik 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, primio je više od 20 pacijenata. Strpljivo je saslušao muke Ranilovčana, proveravao im je nivo šećera u krvi, kontrolisao srce EKG-om, preslušao pluća. Pregledom je utvrdio da veći broj meštana pati od visokog krvnog pritiska, a da toga nisu ni svesni.
– Ima dosta starih ljudi, a seoska ambulanta radi samo dva puta nedeljno, nemaju dovoljno lekova, a ni patronažnu službu koja bi im pomagala. Ovo su samo neki od problema koji muče meštane ovog sela – kaže major Vuković.
Iz ordinacije izlazi Milanka Pavlović (71) i probija se kroz gužvu ka izlazu štiteći povređenu ruku. Komentariše da mora opet kod lekara.
– Imam česte vrtoglavice, a ovaj doktor mi je rekao da moram kod neurologa. Pogledao mi je i ruku koju sam ranije povredila, previo je i namestio zavoj – objašnjava Milanka.
U ćošku čekaonice strpljivo sedi Zorka Dimitrijević (79). Čeka da gužva prođe, pa da i ona uđe u ordinaciju. Za dolazak vojske rekli su joj muž i sin, koji su to saznali kada su bili u selu.
– Čula sam da su u selo stigli dobri lekari. Na noge ne mogu, srce mi nije u redu, nemam prava na besplatne lekove, a primam penziju od 8.000 dinara, pa ne mogu da ih kupujem. Čujem da vojni lekar daje i lekove – priča ova Ranilovčanka.
Posle pregleda, mesto na klupi za predah pred izlazak na kišu, jedva pronalazi Zlatija Paunović (80).
– Slušao me je, izmerio pritisak, prekontrolisao šećer. Rekao mi je da mi je terapija koju od ranije uzimam dobra, ali da moram redovno da pijem lekove. Drago mi je što je vojska došla kod nas, njih kad vidim, kao da me sunce ogreje – kaže Zlatija.
Dok u ordinaciju ulaze novi pacijenti, jedan tim vojnih stručnjaka kreće u kućnu posetu teško pokretnim meštanima. Prva na listi je Julka Stevanović (89), najstarija žena u selu. Živi nedaleko od ambulante, u delu zgrade lokalne mesne zajednice. Selo joj je poklonilo smeštaj, jer je stara i sama, a ranije je živela u neuslovnoj, ruiniranoj kućici u šumi. Goste dočekuje sa osmehom, ali vremena za veliku priču nema, jer čekaju ostali pacijenti. Sledi pregled: merenje pritiska i šećera u krvi, slušanje pluća stetoskopom i kontrola srca EKG aparatom.
– Jaoj, baš lepo da su došli, mladić koji me je pregledao rekao je da sam dobro i da nastavim da pijem lekove koje već uzimam. Ma stara sam, to je sve, teško mi je na noge, bole me – žali se baka Julka koja živi od 8.000 dinara socijalne pomoći mesečno, ali i od velike pomoći dobrih ljudi koji stanuju u njenoj blizini.
----------------------------------------------
Vojska pomaže civilima
Svaka brigada Vojske Srbije nekoliko puta godišnje organizuje akciju „Vojni lekar na selu”, u kojoj vojni medicinski tim odlazi u udaljena mesta i pregleda lokalno stanovništvo, kaže pukovnik Zvonimir Pešić, načelnik Odeljenja za civilno-vojnu saradnju Generalštaba Vojske Srbije.
– Naši medicinski timovi godišnje obiđu i 30 sela, čak i ona na nepristupačnijem terenu, gde je medicinska pomoć teško dostupna. Pregled je besplatan, a ukoliko vojni lekar otkrije neki zdravstveni problem kod pacijenta, upućuje ga na dalje lekarske preglede – objašnjava pukovnik Pešić.
----------------------------------------------
Saradnja sa lokalnim samoupravama
Brigadni general Duško Žarković, komandant 250 raketne brigade, kaže da se za sve koji ne mogu da dođu na pregled organizuju kućne posete, a lekari pacijentima daju i lekove.
– U ovom selu organizujemo desetu akciju naše brigade, a u protekle tri godine naši lekari pregledali su više od 500 ljudi. Inače, svaku od ovih akcija sprovodimo u saradnji sa lokalnom samoupravom i zdravstvenim centrom – ističe general Žarković.
Dejana Ivanović
objavljeno: 30.04.2012.
