Izvor: B92, 18.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vode miruju
Beograd, Donji Milanovac, Golubac, Petrovac na Mlavi -- Sve reke u Srbiji koje su u prethodnih nedelju dana dostigle rekordne vodostaje trenutno su u stagnaciji ili blagom opadanju.
Novi poplavni talasi očekuju se u donjem toku Tise, nizvodno od Žabaljskog mosta. Situacija u Srbiji najkritičnija je kod Donjeg Milanovca i Golupca, gde su nasipi najugroženiji.
Nivo reke je opao u Mađarskoj, ali vode Dunava u Srbiji i Rumuniji i dalje plave priobalna područja. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Mađarske vlasti upozoravaju da Tisa, koja je u Segedinu dostigla rekordnih 9,8 metara, ugrožava više od 160.000 građana i 50.000 kuća. Vrh talasa Tise očekuje se u Srbiji u petak, a postoji opasnost da se ta reka prelije ili čak probije nasip na prvoj liniji odbrane i ugrozi poljoprivredne površine na oko 6.000 hektara na kojima se nalaze farme, salaši i ribnjaci.
Najteže na Tisi
Direktor Voda Vojvodine Branislav Radanović, koji je do kasno sinoć bio na terenu, kaže za B92 da je trenutno najteže stanje na Tisi, a da je Dunav celim tokom kroz Vojvodinu u opadanju. "Ne očekujemo probleme na Dunavu, koji prilično brzo opada, kao i Tamiš. Jedini veliki i pravi problem jeste Tisa, naročito deo desne obale nizvodno od Žabaljskog mosta do Mošorinskog brega, gde je voda došla do vrha nasipa, i to na nekoliko mesta. Mi smo nasip ojačali i učvrstili, ali vrh talasa će sutra biti kod Segedina, kod nas u petak ili u subotu, a to nas najviše plaši. Pitanje je kako će taj nasip izdržati, ali mi smo spremni i preduzimamo sve neophodne mere kako bismo održali nasip, star više od 100 godina. Vojska nam mnogo pomaže i da nema nje, pitanje je kako bismo radili", kaže Radanović.
Tisa je u Segedinu, u Mađarskoj, kod granice sa SCG, dostigla rekordan nivo od 9,8 metara i ugrožava više od 160.000 građana i 50.000 kuća, saopštile su mađarske vlasti. Vodostaj Tise, druge po dužini reke u Mađarskoj, koja se u Srbiji uliva u Dunav, za 20 centimetara je premašio rekord iz 1970.
"Ugroženo je oko 158.000 ljudi u 51.150 kuća", saoštio je Tibor Dobson, portparol Službe za odbranu od prirodnih nepogoda, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Mađarske. Prema njegovim rečima, nivo reke će početi da opada u petak. "Voda ugrožava 254 opštine, 523 osobe su evakuisane, a više od 600 ljudi radi na ojačavanju nasipa u Segedinu", dodao je Dobson.
U centru Mađarske situacija se stabilizovala, za razliku od istoka zemlje, gde je i dalje kritično i gde je više od 8.000 ljudi angažovano na jačanju nasipa. Mađarsku je borba protiv poplava već koštala najmanje osam milijardi forinti (30,2 miliona evra), rekao je zvaničnik Andraš Korompaj.
Opao nivo Dunava
Nivo Dunava opao je oko 10 centimetara u Velikom Gradištu i sada je 947 centimetara, kažu u Lučkoj kapetaniji u tom gradu. Nasipi u Golupcu i Velikom Gradištu još nisu popustili.
U selu Stari Kostolac, koje je najugroženije, opadanje nivoa Mlave ipak nije bitno promenilo situaciju jer je oko 300 domaćinstava još pod vodom. Ono što je bilo moguće evakuisati iz tih domaćinstava već je izneto, a meštani sela sve teže podnose situaciju u kojoj se nalaze. Posle povlačenja vode iz tog sela, biće nužna šira akcija sistematskog čišćenja i dezinfekcije, kako ne bi došlo do zaraze. Prema obećanjima koje su pri obilasku tog kraja dali Vladini službenici, očekuje se da će onima kojima je imovina uništena tokom poplava gubitak biti nadoknađen.
Meštanima Suseka poplavljene kuće
Tisa, koja trenutno predstavlja najveću pretnju Vojvodini, jutros je kod Novog Kneževca i Sente porasla za 13 centimetara u odnosu na juče. Kod Titela je, sa druge strane, vodostaj niži za dva centimetara. Opasnost od Dunava se smanjuje, mada to onima čije su kuće poplavljene ranijih dana predstavlja malu utehu.
Dok Tisa raste, žitelji podunavskih naselja u Vojvodini, sa sremske strane, već preživljavaju ono od čega meštani uz Tisu strahuju. Zoran iz Suseka, zapadno od Beočina, ostao je bez doma, tako da živi u nedovršenoj kući. Zajedno s njim žive i njegova majka, supruga i sin. "Mali mi je bio operisan pre osam dana. Sad kad je higijena neophodna, desilo se ovo. Vodimo ga kod komšinice da se kupa, ne znam šta ću", rekao je meštanin Suseka.
Mada najdrastičniji, ovaj primer iz Suseka nije jedini. U tom naselju Dunav je poplavio više kuća, a u nekima od njih više ne može ni da se živi. "Spavam svaki dan kod duge komšinice, pijem lekove. Eto, stvari mi poplavljene stoje u podrumu. Evo, vidite, sve je popucalo, to je sve vlažno", rekla je jedna stanovnica Suseka.
Meštani Suseka čije su kuće poplavljene uglavnom kažu da su razočarani odnosom vlasti, jer je pomoć koju su neki od njih dobili, kako kažu, minimalna. Ono što im bar delimično vraća nadu jeste činjenica da Dunav na svom toku do Novog Sada poslednjih nekoliko dana opada, tako da se nadaju da će uskoro moći bar da pokušaju da srede svoje poplavljene domove.
Povećano interesovanje za osiguranje od poplava
Interesovanje poljoprivrednika za osiguranje zemljišta od podzemnih voda povećano je ove godine, izjavila je danas Jasminka Horvat iz Sektora za osiguranje poljoprivrede u "DDOR Novi Sad".
"Interesovanje poljoprivrednika ove godine je nešto veće, ali interesovanje se povećava kada već postoji opasnost od poplave", rekla je Jasminka Horvat. Ona je istakla da u uslovima "DDOR Novi Sad" stoji da se osiguranje od poplave "može zaključiti samo ukoliko ne postoji neposredna opasnost od poplave", i dodala da tim uslovima "nije obuhvaćeno osiguranje useva i plodova od poplave". Predmet poljoprivrednog osiguranja "DDOR Novi Sad" mogu biti sve poljoprivredne kulture, a usevi i plodovi mogu se osigurati od više vrsta rizika.
Ministarka poljoprivrede Srbije Ivana Dulić-Marković juče je rekla da to ministarstvo ima samo evidenciju poplavljenih površina, koja je dostavljena iz republičkih komisija koje rade evidenciju o poplavljenim površinama, kao i procenu šteta koje su dostavile opštine.
Navodeći da su kriterijumi za procenu štete još uvek neujednačeni, ona je rekla da je za isplatu štete od elementarnih nepogoda nadležna komisija Vlade Srbije za elementarne nepogode, a Vlada će nakon prikupljanja svih podataka i ujednačavanja kriterijuma, doneti odluku kako će i po kojim kriterijumima isplatiti štetu. Ivana Dulić-Marković je precizirala da će šteta biti isplaćena onim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja zbog poplava budu kasnila sa setvom, ali i da je važno da građani sami preduzmu sve da smanje štetu na njivama, kopanjem kanala za odvod vode.
Prema ranijem saopštenju Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je poplavljeno i ugroženo podzemnim vodama ukupno 223.676 hektara poljoprivrednog zemljišta.
