Izvor: Politika, 25.Jun.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voćnjaci se šire po ravnici
Plantaža u Vojvodi Stepi se prostire na 120 hektara i jedna je od najvećih u Srbiji. Svaka voćka se neprekidno zaliva uz pomoć modernog sistema za navodnjavanje
Vojvoda Stepa –Na plantaži voća firme „Bio star“ u Vojvodi Stepi berba višanja je pri kraju. Proteklog vikenda ovde se okupilo oko 200 berača, sezonskih radnika iz pomenutog sela i obližnje Nove Crnje. Voćnjak se prostire na 120 hektara i jedan je od najvećih u Srbiji, a po opremljenosti je na samom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrhu. Svaka voćka se neprekidno zaliva pošto postoji moderan sistem za navodnjavanje.
Plantažu je zasnovao nemački investitor pošto je kupio zemljoradničku zadrugu u selu, i uloženi novac uveliko je počeo da mu se vraća. Iz voćnjaka u kome je 40 hektara jabuke, 20 šljive i po 15 hektara kruške, kajsije i višnje, rod uglavnom odlazi na strana tržišta.
Kako navodi agronom Željko Vucelja, ovogodišnji rod višnje je prepolovljen, tek oko šest kilograma ploda po stablu. Višnje su slabo ponele jer ih je zahvatio mraz i to negde od zemlje pa do pola krošnje.
Među beračima su i majka i ćerka Gordana i Jelena Radulović. Njihova porodica je podigla i svoj voćnjak i prvi plodovi se očekuju dogodine. Radeći na velikoj plantaži, Stepčani su sticali navike i zavoleli voćarstvo pa se ono širi od kuće do kuće. Ovde mogu da saznaju kolika je otkupna cena, način gajenja, pa pojedinci u voćarstvu nalaze perspektivu. Na primeru velike plantaže vide da će se uloženi novac isplatiti i da odavde svake godine šleperi odvoze na hiljade tona voća. Voćarstvo je pogodno za domaćinstva koja nemaju mnogo zemlje, a u kojima, naročito u selima, ima nezaposlenih i mladih ljudi.
Država bi trebalo da ih organizuje, da proizvode kvalitetno voće i da onda zajedno nastupaju na stranom tržištu. Ekonomisti znaju da je za veliku proizvodnju naše tržište tesno. Uz angažovanje lokalne samouprave, moglo bi se mnogo toga uraditi, kao na primer na plantaži „Bio star“. Mnogi smatraju da im podizanje novih zasada po selima nije konkurencija i da oni mogu da budu samo podrška malim proizvođačima, jer su napravili prodor na tržištu, organizovali proizvodnju za primer manjim poljoprivrednim gazdinstvima. Na taj način podstiču razvoj celog kraja. Voćari iz „Bio stara“ pripremaju teren za podizanje velike hladnjače, što takođe ide naruku i manjim voćnjacima čiji rod će ovde već dogodine moći da se odlaže.
Branje višanja plaća se 140 dinara po gajbici, za 20 dinara više nego lane, jer je ova voćka lošije rodila i sporije se bere. Iako otkupna cena višnje iznosi oko 50 dinara, berba se isplati. Pre dve godine višnja je plaćana i 150 dinara za kilogram. Naša zemlja je voćarstvo učila od Italije i dostigli smo zavidan nivo. Međutim, Poljaci su kod istog učitelja bili bolji đaci i oni su nam najveća konkurencija na velikom ruskom tržištu i zbog velike ponude diktiraju cene, kažu u Vojvodi Stepi.
Kroz desetak dana počinje berba kajsije koja je odlično ponela, a onda i drugo voće dolazi na red. Ovde su najbezbrižniji sa jabukom. Na svih 40 hektara ona je pod mrežom koja je štiti od grada. Poslednji šleper višnje juče je otišao u Kosjerić na zamrzavanje jer samo takva može da stigne do krajnjeg potrošača.
Đuro Đukić
objavljeno: 26.06.2013
