Izvor: Politika, 11.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast zaglibljena u „Mrkonjića bari”
Gradilište stanova za mlade stručnjake u Kraljevu, otvoreno 1999. godine, u međuvremenu je postalo ribnjak i zmijarnik, a ministar Mrkonjić je obećao pomoć države ukoliko stručna komisija proceni da je nastavak gradnje moguć
Kraljevo – Na Ratarskom imanju, prostranom uzvišenju iznad Kraljeva, trebalo je da bude izgrađeno osam stambenih zgrada, odnosno 292 stana. No, ta zamisao vlasti iz devedesetih godina da se mladim, perspektivnim stručnjacima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obezbedi krov nad glavom nikada nije realizovana. Uoči izbora 1999. godine posao je započet, postavljeni su temelji, ali je 2000. gradilište opustelo. Ubrzo zatim, nova vlast je procenila da za gradnju nema para. Međutim, tokom prošlogodišnjih razgovora o prekomponovanju lokalne vlasti, koalicija „Za evropsku Srbiju" je prihvatila uslov socijalista da se gradnja stanova nastavi.
U međuvremenu, odnosno od 2000. godine pa do ovog dogovora, zapušteno gradilište je tonulo u vodu, što podzemnu što površinsku. Polako su nestajali temelji u koje je uloženo oko 60 miliona dinara, a posle obilnijih kiša, iz tri omanja jezera vire samo metalne šipke.
– U skladu sa odlukom gradske skupštine, izdvojili smo milion dinara za angažovanje stručne komisije koja bi ispitala da li je gradnju moguće nastaviti. Ako mišljenje stručnjaka bude pozitivno, ministar Mrkonjić nam je obećao da će država pomoći nastavak gradnje tih stanova – kaže za naš list Sreten Jovanović, zamenik predsednika gradske skupštine.
Dogodilo se, ipak, da gradilište i bez uticaja političara „oživi". Naime, ribolovci iz ovog kraja donosili su povremeno ulov sa Ibra i Morave u novonastala jezerca, a kad su dečaci iz okolnih zgrada i kuća videli da su bare poribljene, otvorili su sezonu ribolova, uprkos činjenici da su neuređene i neobezbeđene obale predstavljale potencijalnu opasnost. Kada su se tokom proteklog leta u „Mrkonjića bari”, (kako ovu lokaciju nazivaju Kraljevčani) namnožile žabe i zmije, žitelji tog dela grada su od građevinske inspekcije zatražili da interveniše. Inspektori su naložili da se gradilište obezbedi ili zatrpa, ali taj zahtev niko nije izvršio.
Relevantne odluke o sudbini gradilišta iščekuju i u ovdašnjoj Poljoprivrednoj školi, na čijem je zemljištu 1999. godine gradnja započeta. Naime, rukovodstvo škole je 1999. pristalo da se na parceli od 9,7 hektara gradi, ali uz uslov da im se ta površina, kako bi škola nesmetano funkcionisala, obezbedi na drugom, prigodnom mestu. Pošto im je zemljište zauzeto, a drugo nije obezbeđeno, nova školska uprava je odmah posle 2000. godine podnela tužbu protiv Republičke građevinske direkcije kao pravnog naslednika one „Mrkonjićeve direkcije”. Sud je dao školi za pravo, ali je i to rešenje ostalo mrtvo slovo na papiru. Sve se odlaže i odugovlači uprkos tome što školska uprava povremeno insistira da se postigne kompromis, da se školi ovo zemljište nadoknadi ili vrati u pređašnje stanje. Trenutno, spor se vodi pred nadležnim Trgovinskim sudom.
Pomak u rešavanju sudbine potopljenog gradilišta valjda će uslediti posle mišljenja građevinskih stručnjaka o tehničkim mogućnostima za nastavak gradnje. No, iako je novac za tu analizu i procenu poodavno obezbeđen, posao još nikom nije poveren. Taj postupak tek treba da se pokrene – kako smo saznali u gradskoj direkciji za izgradnju i urbanizam, uskoro će biti raspisan oglas za javne nabavke.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 12/11/2009]
