Izvor: Politika, Fonet, 09.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast utiče na verski život
Zakon diskriminiše pojedine verske zajednice, deleći ih na tradicionalne i druge, kaže Vladimir Ilić, predsednik Centra za razvoj civilnog društva
U Srbiji nema klerikalizma, ali su snažno prisutni dominacija države nad crkvom i uticaj vlasti na verski život, što ima dugu tradiciju koja ni do danas nije prekinuta, istakao je na predstavljanju studije „Verske slobode u Srbiji” Vladimir Ilić, predsednik Centra za razvoj civilnog društva, organizacije koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je objavila istraživanje.
Ilić je podsetio da su pre oko godinu dana postojale snažne naznake da je vlast želela da umesto živog patrijarha izabere novog i dodao da je religioznost podržavljena.
– Preciznije bi bilo reći postranačena, jer stranke žele da preuzmu kontrolu nad verskim životom Srbije. Vlast sprečava crkve i verske zajednice da rade svoj posao i ne omogućava im da pomažu ljudima na način kako religija može da pomogne – rekao je Ilić.
On je istakao da postoji neustavno stanje na polju verskog života jer se ne poštuju Ustavom zagarantovana prava građana, kao i da se Ministarstvo vera bavi održavanjem postojeće verske strukture, a ne slobodom veroispovesti.
– Zakon diskriminiše pojedine verske zajednice, deleći ih na tradicionalne i druge. Dobra stvar je što je smanjen broj verskih incidenata, ali i dalje brine što su zabeleženi incidenti agresivniji i brutalniji nego ranije – rekao je Ilić.
Cilj publikacije koja je juče predstavljena u beogradskom Medija centru, kako su naveli autori, jeste da pruži sliku stanja u oblasti uživanja verskih prava i sloboda u Srbiji tokom prošle i ove godine.
Do neophodnog dijaloga među predstavnicima crkava i verskih zajednica na ove teme, često ne dolazi, jer tradicionalne crkve nerado učestvuju u takvim diskusijama, smatrajući da ih se to ne dotiče previše, dok se manje zajednice osećaju ugroženo i pomalo imaju strah da učestvuju, rekao je Živica Tucić, verski analitičar.
– Na sastancima koji su organizovani pre objavljivanja publikacije čuli su se i pojedini stavovi koji su militantno ateistički. To, takođe, nije dobro i predstavlja pretnju kao i radikalni verski stavovi. Problem, dakle, može biti i u društvu, ali i u medijima, koji nisu spremni za izveštavanje o crkvenim temama, a još manje za ozbiljniju analizu stanja – rekao je Tucić.
Zdravko Šorđan, direktor Centra za toleranciju i međureligijske odnose, naveo je da verskih sloboda nema onoliko koliko ih zakoni i Ustav predviđa, već onoliko koliko se neko za njih izbori.
– Privid je da je nastava veronauke doprinela razumevanju među pripadnicima različitih religija. Još imamo primere da se pojedini pripadnici određenih verskih zajednica najgrublje diskriminišu – profesor u jednoj beogradskoj školi namerno je zadržavao u učionici decu koja pripadaju adventističkoj crkvi, u vreme kada je trebalo da prisustvuju bogosluženju. Isto tako, brojne konferencije i okrugli stolovi, čiji je cilj međureligijski dijalog, koje finansira, između ostalog, i vlada i Ministarstvo vera, ostaju bez učinka. Konkretni rezultati tih konferencija nedostupni su običnim ljudima, a tužbe zbog verskih incidenata se sporo procesuiraju – rekao je Šorđan.
U Ministarstvu vera juče nisu bili u mogućnosti da odgovore na kritike saopštene na ovom skupu.
J. Beoković
[objavljeno: 10/12/2009]
