Izvor: Blic, 11.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast se ubuđala
Vlast se ubuđala
U vreme Miloševićevog režima korupcija se nametnula kao dominantni obrazac funkcionisanja države. Nove vlasti, uprkos predizbornim obećanjima da će brzo i efikasno iskoreniti korupciju, nisu do danas krenule u iole ozbiljniju akciju - kaže za 'Blic' Dragan Radulović, sociolog.
Sistem korupcije uopšte nije demontiran.
- U tom smislu, posebno je značajno to da nije na valjan način demontiran nasleđeni kleptokratski mehanizam vlasti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već su izvršene tek neke kozmetičke promene da bi se stvorio utisak da se nešto ipak preduzima, a otvorile su se i brojne nove mogućnosti za korumpiranje, pre svega u oblasti privatizacije, stečajnih likvidacija preduzeća, javnih nabavki. Zašto su iz protestnih povorki predstavnici nove vlasti tako brzo i lako uleteli džipove, u 'armani' odela i dedinjske vile?
- Ljudska je priroda slabašna i podložna kvarenju. Ljudi na vlasti lakše se nego drugi obični smrtnici ukvare. Pripadnici nove elite iznenađujuće brzo su se teško ukvarili, gotovo ubuđali. Razloge treba tražiti u nataloženim frustracijama u nizu godina bezuspešnog pokušavanja da se dokopaju vlasti. A onda, kada im se ukazala mogućnost da vlast osvoje, dozvolili su sebi da, zarad obezbeđenja sigurnog uspeha, u svoje redove prime mnoge koji su i sa onima pre bili u podjednako dobrim odnosima. Tvrdo opoziciono jezgro, oni koji su istrajno čitavu deceniju (neki i duže od toga) osporavali Miloševićevu vladavinu i borili se protiv njega, brzo je nakon promene vlasti počelo da se topi i nestaje u moru nasrtljivih i beskrupuloznih grabljivaca i konvertita. U prvi plan su izbili ljudi za sve režime i sve vlasti, jednom rečju - bitange. Iskreni i pošteni opozicionari ponovo su vraćeni u opozicionu, bezbedniju i udobniju, poziciju. Ovi što su zauzeli pozicije vlasti bili su, i još uvek su, najgrlatiji u isticanju svojih, preuveličanih, prvoboračkih zasluga. Upravo na tom 'solunašenju' oni grade izgovore za vlastitu neodgovornost, nesposobnost i pokvarenost. Zaposedanje luksuznih dedinjskih vila, 'armani' odela, 'audi 8' zatamnjenih stakala - samo su delići u šarolikom mozaiku bahatog ispoljavanja osionosti nove elite.
To podrazumeva i rat sa dojučerašnjim saradnicima - nezavisnim medijima?
- Nezavisni medij pre svega znači kritički orijentisan medij, koji otvoreno ukazuje na sve slabosti, greške i propuste vlasti. Političari, pak, očekuju i traže od svih, a od medija posebno, da im aplaudiraju i da im se dive. Svesni moći medija permanentno nastoje da nad njima uspostave totalnu kontrolu, u čemu neretko i uspevaju. Na svaki, pa i najdobronamerniji kritički osvrt, ostrvljuju se i žigošu ga kao antidržavni, uperen protiv nacionalnih interesa, nenarodni, antireformski... Medije nad kojima nemaju totalnu kontrolu nastoje da suzbiju, omeđe im prostor, teško oporezuju, obezvrede ili bukvalno zabrane. Čak vladaju uz pomoć fasifikata, kao u Skupštini na primer?
- Aktuelna vlast umesto da uloži napor da povrati ugled i dostojanstvo domu u kome bi trebalo da je reprezentovana volja svih grupa građana, nastavila je tamo gde je Milošević stigao u svom destruktivnom nastojanju da uništi sve institucije društva. Rezultat je danas bolno porazan. Skupština Srbije ostavlja utisak zadimljene drumske mehane, sa raštimovanim orkestrom, promuklom pevačicom koja preglasno falšira i pijanim gostima koji zakrvavljenih očiju pune ćoškove srčom. Samoljubivim novim vlasnicima Srbije drugačija skupština nije ni potrebna. Odluke oni donose na svom CK DOS-u tako što trguju, prete, međusobno se ucenjuju i na kraju se pred kamerama osmehuju. Skupština, jednako kao i u Miloševićevo vreme, odluke samo sprovodi. Tanja Nikolić Đaković Potpkupljeni za sitne pare
Kakav problem to imaju Vlada i javni tužilac, kao i sudstvo, te ni danas nemamo niti jednog pripadnika Miloševićevog režima osuđenog za zloupotrebe, malverzacije..
- Pitanje odnosa prema glavnim krivcima iz Miloševićevog režima koji su odgovorni za stanje u koje su doveli državu i građane jedno je od najbolnijih za novu elitu. Pre svega, najveći profiteri iz perioda sveukupnog stradanja, nazovimo ih 'ratni profiteri', ne samo da su za sitne pare potkupili novu vlast i obezbedili sigurnost svojoj imovini, već su uspeli i da se nametnu kao nezaobilazan činilac društvenog života. U strahu da sačuvaju stečeni plen, prvi su pritrčali novim gospodarima. Danas su već grlati u isticanju da su čak i opozicione partije osnivali. Sitne ribice, tu i tamo, desi se i stradaju. Oni krupni, pak, dobili su šansu da bogatstva još i uvećaju kupujući u bescenje društvenu imovinu, legalizujući nakazne arhitetonske bastarde i osiono prkose svima u Srbiji šaljući poruku da gazdama niko ništa ne može.
