Izvor: Blic, 04.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici čekaju oduzeto
Vlasnici čekaju oduzeto
BEOGRAD - Ministarstvo pravde nedavno je napravilo radnu verziju zakona o povraćaju imovine i obeštećenju vlasnika kojima je imovina oduzeta nakon Drugog svetskog rata.
Prema ovoj verziji zakona, pravo na obeštećenje imaće bivši vlasnici ili njihovi naslednici koji na dan donošenja ovog zakona imaju jugoslovensko državljanstvo, zatim crkve i druge verske ustanove, kao i zadužbine i ostala nekomercijalna lica.
Na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovog zakona, predmet vraćanja, odnosno obeštećenja je poljoprivredno zemljište, šume, šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije, preduzeća, prevozna sredstva, pokretne stvari i novčana gotovina.
Prema ovom predlogu, može biti vraćena imovina koja je trenutno u društvenom ili državnom vlasništvu, dok će nekadašnji vlasnici imovine koja je sada u privatnom vlasništvu biti novčano obeštećeni.
'Povraćaj imovine vrši se vraćanjem bivšem vlasniku prava svojine na istoj imovini koja mu je bila oduzeta. Ako se imovina ne može vratiti u celini, moguće je delimično vraćanje, s tim da se za razliku u vrednosti platiti tržišna naknada. Ne može se vratiti imovina na kojoj postoji pravo svojine fizičkih lica, već bivši vlasnik u tom slučaju ima pravo na vraćanje druge imovine u istom obliku i kvalitetu, odnosno pravo na tržišnu naknadu', navodi se u predlogu. Predmet vraćanja biće i kulturne, umetničke ili istorijske vrednosti.
'Vrednost imovine utvrđuje se prema njenom stanju u trenutku oduzimanja, uz uvažavanje njene vrednosti u momentu donošenja rešenja o povratku. Novčane vrednosti preduzeća, utvrđene u trenutku podržavljenja, valoriziju se na osnovu pariteta dinara prema USD dolaru na dan donošenja rešenja o vraćanju imovine, pri čemu se uzima u obzir prosečno povećanje dolarske cene te imovine, koje utvrđuje ministar finansija', ističe se u predlogu.
Za naplatu naknade biće izdate obveznice Republike Srbije, koje će glasiti na donosioca. Obveznice će biti u evrima, a isplative u jednakim dinarskim polugodišnjim ratama u roku od 10 godina, sa kamatnom stopom do šest odsto godišnje.
Postupak za povraćaj imovine pokreće bivši vlasnik pred opštinskim organom uprave za imovinsko-pravne poslove, prema mestu gde se nalazi imovina. Direkcija za restituciju i obeštećenje, formirana pri Ministarstvu pravde, donosi rešenje kojim odlučuje da li se imovina vraća i u kom obliku.
Zakon je još uvek samo na nivou predloga i neizvesno je kada će se naći na dnevnom redu Skupštine Srbije. Međutim, ukoliko Srbija želi da se priključi Evropi, neophodno je izvršiti denacionalizaciju, jer je jedan od ključnih uslova međunarodne zajednice.
Odugovlačenje donošenja ovog zakona može prouzrokovati i niz problema. Gotovo sve zemlje istočne Evrope su Zakon o denacionalizaciji donele ili pre ili u paketu sa Zakonom o privatizaciji. T. Aleksić Predložena rešenja su loša
Sead Spahović, savetnik ministra pravde, kaže za 'Blic' da je ideja o povratku imovine dobra i pravedna, ali da predložena verzija zakona ima niz pravnih manjkavosti.
- Sporna je nadležnost republičkog ministarstva kao predlagača ovog zakona, s obzirom na to da su obligacioni i svojinsko-pravni odnosi u nadležnosti federacije. Znači da bi ovakav zakon trebalo doneti na saveznom nivou. Takođe, ovim zakonom se derogiraju odredbe čak 36 saveznih propisa. Predviđa se vraćanje imovine u upravnom postupku i u slučajevima kada je imovina oduzeta presudom, što je pravno neutemeljeno. Zatim, neophodno je proceniti finansijske efekte donošenja ovakvog zakona, jer njegove posledice pogađaju republiku, pa se postavlja pitanje da li je faktički izvodljivo sprovesti zakon u delu koji predviđa naknadu štete - kaže Spahović.
