Izvor: Politika, 28.Mar.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlaga ugrožava vredne fondove Vojnog arhiva
Ova institucija nema više mesta za prijem dokumenta, neophodno premeštanje u drugu zgradu. – Deo građe zatrpan u teško oštećenom Generalštabu
Zgrada Vojnog arhiva u krugu vojnog kompleksa u Žarkovu, do koje se stiže posle kraće vožnje automobilom po prolasku kontrole na ulaznoj kapiji, izgleda savremeno, obložena je crvenom fasadnom ciglom. Uređen prilaz, velika tabla sa ispisanim nazivom ove ustanove izgledaju kako i dolikuje instituciji od nacionalnog značaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je nedavno uspostavila saradnju sa Memorijalnim muzejom holokausta SAD i koja u saradnji sa ambasadom Kanade učestvuje u projektu „Svet se seća”, zapravo popisu žrtava Prvog svetskog rata. Arhivska građa je uredno smeštena na policama, kao i sanduci u kojima se čuvaju dokumenta koja zbog zakonskih ograničenja nisu dostupna istraživačima.
Međutim, postoje i problemi vezani za ovaj prostor. Tokom obilaska zgrade ovih snežnih i kišnih dana u hodnicima se može naići na kofe pune vode, na nekim mestima parket i zidovi su oštećeni vlagom, a u pojedinim prostorijama razapet je najlon. Zaposleni daju sve od sebe da zaštite 40 miliona dokumenata arhivske građe, nesumnjivo nacionalno blago. Povrh svega, nema mesta za prijem građe pa se ona, umesto u Vojnom arhivu, čuva u jedinicama Vojske Srbije i organizacionim celinama Ministarstva odbrane.
– Umesto propisanih mikroklimatskih uslova koji bi trebalo da budu prisutni sve vreme u depoima, zbog nedostataka adekvatnih klimatizacionih i ventilacionih sistema, problemi kojima je izložena arhivska građa variraju od vlage i hladnoće zimi, pa do visokih temperatura leti. U kombinaciji sa povećanom vlažnošću, toplota ubrzava hemijske procese razlaganja i pogoduje razvoju mikroorganizama na arhivskoj građi – objašnjava pukovnik Milorad R. Sekulović, direktor Vojnog arhiva.
Ova institucija bila je smeštena u objektu Ministarstva odbrane u Birčaninovoj ulici u Beogradu, u takozvanoj kuli koja je činila celinu sa teško oštećenim Generalštabom u Ulici kneza Miloša. Tokom rata 1999. godine NATO je bombardovao Generalštab i tom prilikom uništen je deo građe koji je čuvan u depoima, koji su se nalazili ispod ove ruševine. Postoji nada da će, prilikom saniranja ili raščišćavanja ovog objekta, deo građe možda biti izvučen. Posle tog vazdušnog napada, Vojni arhiv je evakuisan i razmešten na više lokacija. Tek 2006. godine Vojni arhiv je smešten u krugu Vojnotehničkog instituta u Žarkovu, na periferiji prestonice.
– Danas koristimo zgradu u kojoj su nekada boravili studenti nekadašnje Vojnotehničke akademije. Na spratovima iz statičkih razloga ne smemo da razmestimo arhivsku građu, koja inače može biti veoma teška, čuva se u čeličnim sanducima teškim oko 150 kilograma. Primamo puno stranaka, tako da nije zgodno ni što smo na periferiji Beograda. Kod nas dolazi mnogo starijih ljudi, a zgrada koju koristimo je veoma udaljena od ulaza u vojni kompleks u Žarkovu – kaže pukovnik Sekulović.
Pokrenuta je inicijativa za premeštanje Vojnog arhiva u drugi objekat koji odgovara propisanim zahtevima. Jedna od ideja je da to bude zgrada koju danas koristi Vojna gimnazija na Senjaku, u blizini kružnog toka Topčiderska zvezda.
– Ovih godina, pre svega zbog postupaka rehabilitacije i restitucije, postoji veliko interesovanje za arhivsku građu vojnog pravosuđa. Svi građani Srbije imaju pravo uvida u arhivsku građu, s tim što je, u skladu sa zakonom, otvorena građa starija od 50 godina, dakle zaključno sa 1963. godinom. Mogu nam se obratiti lično, telefonom ili mejlom. Otvoreni smo i za strance, za njih postoji posebna procedura, ali je na skoro svaki zahtev odgovoreno pozitivno – objašnjava pukovnik Sekulović.
Stranci se najviše zanimaju za dokumenta iz perioda Drugog svetskog rata, posebno za podatke o žrtvama holokausta. Kada je reč o novijoj istoriji, u skladu sa zakonom arhivska građa dostavlja se Haškom tribunalu, ali su danas ovi zahtevi sve ređi.
– Do sada je digitalizovano oko 10 odsto ukupne građe. Ovaj proces smo svojevremeno počeli zahvaljujući podršci partnera, pre svih Norveške, a kada su se oni povukli nastavili smo sami. Danas nam nedostaje savremena tehnika za digitalizaciju, kao i za mikrofilmovanje koje je u svetskoj arhivistici i dalje najviše cenjen metod čuvanja dokumenata – kaže pukovnik Sekulović.
--------------------------------------------------------------
Šta bi danas rekao vojvoda Putnik
Vojni arhiv, osnovan 1876. godine, prošao je kroz sva iskušenja kroz koja i Srbija. U najtežim trenucima Prvog svetskog rata 1915. godine, vojvoda Radomir Putnik naredio je evakuaciju arhiva. Vojni arhiv je iz Beograda prebačen u Niš, da bi preko Raške i Lipljana stigao do Lješa u Albaniji, a odatle na Krf gde je građa uredno sređena, popisana i predata na dalje čuvanje. Tada sačuvana dokumenta i danas su deo građe Vojnog arhiva koji, vek kasnije, traži adekvatan smeštaj.
M. Galović
objavljeno: 28.03.2013.
