Izvor: RTS, 01.Nov.2019, 07:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vladimir Ćorović – odgovor Mesečarima Prvog svetskog rata

Čudesna je sudbina knjige "Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku". Naš veliki istoričar Vladimir Ćorović završio ju je 1935, ali je zbog političkih razloga objavljena tek 1992. godine. Upravo je prevedena na engleski jezik. Tim povodom održana je konferencija u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U čemu je njen značaj danas i može li da se čita i kao odgovor kontroverznoj knjizi Kristofera Klarka "Mesečari"? >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Završena je pre više od osamdeset godina na više stotina stranica – knjiga čuvenog srpskog istoričara, akademika Vladimira Ćorovića "Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku".

Napisao ju je na predlog istorijskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, kao odgovor na prve pokušaje revizije istorijskih činjenica o početku Prvog svetskog rata.
Britanski istoričar sa Univerziteta u Kembridžu, Džon Kiger, bio je gost na promociji engleskog prevoda knjige u SANU. Podseća da su dvadesetih godina 20. veka, Nemci ulagali velike napore da pokažu da nisu odgovorni za rat.
"Kada bi to dokazali onda ne bi morali da plate reparacije koje su se očekivale od njih. Srbija je pogodan krivac zbog atentata na Franca Ferdinanda. Jer, to su učinili ljudi iz Srbije, ili je bar tako procenjeno. To je značilo da je Srbija neposredno odgovorna. To je dosta pojednostavljeno gledanje na stvari...", rekao je Kiger.
Međutim, od vremena kada je obimno delo započeto, dvadesetih godina, do vremena kada je završeno, sredinom naredne decenije, prilike u Evropi su se značajno promenile. Sa njima i sudbina Ćorovićevog dela iz koga nedvosmisleno proističe da su Nemačka i Austrougarska odgovorne za početak Velikog rata.
"To je verovatno nešto što u tom trenutku nije odgovaralo vladi Milana Stojadinovića da bude potencirano, kao nešto što bi bila zvanična publikacija jugoslovenske vlade", objašnjava direktor Balkanološkog instituta SANU Vojislav Pavlović.
Pavlović napominje da tada nije ni objavljeno.
"Posle rata nije bio problem šta piše u knjizi, nego ko ju je napisao, jer je Ćorović bio veliki Jugosloven, rektor Beogradskog univerziteta tokom nesrećnih studentskih demonstracija 1936. i pod navodnicima predstavnik nenarodnog režima. Kao takav bio je četrdeset i pet godina potisnut u zaborav. Indikativno je da je knjiga objavljena 1992. posle pada Berlinskog zida i uvoeđenja višestranačja u Srbiji", istakao je Pavlović.
Knjiga kao žrtva političkih promena
Istoričar sa Univerziteta u Bariju, Lučano Moncali, naveo je da je to sudbina života u složenim i teškim vremenima, i u komplikovanim zemljama, te da je knjiga bila žrtva političkih promena u Jugoslaviji i Srbiji.
"Ćorović je bio izuzetna ličnost u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi, i društvu", kaže Moncali.
Bio je, kaže, novinar, političar, intelektualac, istoričar, rektor Beogradskog univerziteta, bio je jaka, kompleksna ličnost, veoma talentovan član naučne zajednice.
"A kad imate kvalitet i veštinu, ono što uradite ostane iza vas i nadživi vas", rekao je Moncali.
Knjiga je čekala kraj 20. veka da je objave na srpskom, a drugu deceniju 21. da doživi engleski prevod. Strani gosti koji su učestvovali na promociji engleskog izdanja ove knjige u SANU kažu da i danas zvuči moderno, bez obzira na to što je pisana pre osam decenija.
Uzrok rata je uvek bilo duboko političko pitanje i nastavlja to da bude, kaže Džon Kiger i podseća da je u skorije vreme posebno osetljivo zbog knjige njegovog kolege i prijatelja Kristofera Klarka, "Mesečari".
"Neki ljudi smatraju da je ispravna Klarkova interpretacija, koja vraća akcenat na Srbiju, Rusiju, i donekle na Francusku. Ali ta knjiga prikriva nemačke aktivnosti kada je reč o početku Prvog svetskog rata. I naravno, u Nemačkoj je doživela veliki uspeh", naveo je Kiger.
Za francuskog istoričara Žan Pola Bleda, inostranog člana SANU, Ćorovićevo delo je važno, jer i u današnjoj Evropi postoji uspon nacionalizma. Kao i u vreme neposredno pre Prvog svetskog rata.
"Danas kao i tada, dvadesetih, tridesetih godina, pojavila se revizionistička škola. Šta to znači? Znači da Austrougarska i Nemačka nisu odgovorne za početak rata. A u novije vreme vidimo uspon sličnih tendencija. Ćorovićeva knjiga je i zbog toga važna. Brani drugu tezu", istakao je Žan Pol Bled.
Neprevaziđena sinteza spoljne politike Kraljevine Srbije 
Istoričar, danas najpoznatiji po svojoj "Istoriji Srba", bio je svedok vremena.
Rođen potkraj 19. veka u Mostaru, studirao je na Univerzitetu u Beču. Zlatni prsten cara Franje Josifa, koji je trebalo da primi kao najbolji student, odbio je u znak protesta zbog aneksije Bosne i Hercegovine. Od 1909. do 1914. radio je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu i u srpskom društvu "Prosvjeta".
Posle atentata na Franca Ferdinanda, jedan je od uhapšenih i osuđenih u banjalučkom veleizdajničkom procesu. Dobio je osam godina robije, a posle tri je amnestiran.
Smatra se da je Ćorovićeva sinteza spoljne politike Kraljevine Srbije do danas neprevaziđena u srpskoj istoriografiji. Pre svega, knjigu je pisao na osnovu srpske građe iz perioda 1902–1914. čiji je značajan deo nestao tokom nacističke okupacije.
"Njegovo delo je bogato informacijama, ali je to i jedno izbalansirano tumačenje. Naravno, bila je to knjiga sačinjena da bi odbranila stav jedne države, nacije, ali ga ona brani vrlo objektivno i da kažem, pošteno", kaže Lučano Moncali.
Prema njegovi rečima, to nije propaganda, to je pokušaj da se objasni, analizira, jedan ključni odnos u evropskoj istoriji kao što je onaj između Habzburškog carstva i Srbije.
"Jasno pokazuje da je Austrija neprijatelj Srbije 1914, ali da je ranije bila vrlo važna za razvoj srpskog identiteta i nacionalne svesti", kazao je Moncali.
Novost za međunarodnu istoriografiju
Fascinantno je to, napomenuo je Džon Kiger, što je knjiga napisana između 1927. i 1935, u vreme kada su polemika o uzroku rata i međunarodno neslaganje već posustali.
"I takođe, nije je napisao, kao moje kolege svoje istorije uzroka prvog svetskog rata, posle 90-ih. Pošto su Srbija i Balkan prošli kroz sve što su prošli. I iz prizme u kojoj je međunarodni terorizam opet na naslovnicama. Mnoge moje kolege, na žalost, pisale su pod utiskom tih događaja. Vratili su se u istoriju, i ponovo je napisali, uzimajući to u obzir. Dakle, pišu o sadašnjosti, a trebalo bi da pišu o prošlosti, i nadam se da će Ćorovićeva knjiga pomoći da se neke od tih grešaka isprave", istakao je Kiger.
Ćorović piše, na primer, da sastav Austrije nije odgovarao duhu 20. veka, te da ona sama nije krenula u rešavanje svog pitanja izazivanje svetskog rata, verovatno bi se mogla održavati još neko vreme po istorijskoj tradiciji i po evropskom strahu od onoga što bi moglo nastati iz njenog sloma.
Koliki bi uticaj prevod njegovog dela mogao da ima na današnje teze koje preispituju činjenice o uzroku Prvog svetskog rata?
Vojislav Pavlović smatra da je knjiga prevashodno vredna jer analiza i zaključci nisu dovedeni u pitanje u odnosu na vreme kada je pisana.
"Za međunarodnu istoriografiju je novost, jer mi knjige na engleskom iz tog perioda nemamo", dodaje Pavlović.
Žan Pol Bled se nada da će knjiga imati odjek.
"To je moguće, jer knjigu podržava Institut Huver sa Univerziteta Stenford u Americi. Dakle, kroz te kanale bi mogla imati odjek na američkim univerzitetima, i u istorijskim časopisima, što je vrlo važno", objašnjava Bled.
Vladimir Ćorović je bio politički aktivan celog života. Pristalica ideje jugoslovenstva, mason visokog ranga, čovek koga je Treći rajh osudio na smrt.
Poginuo je tokom evakuacije 1941. Posle rata, prišiven mu je nadimak "krvavi rektor" jer je vodio univerzitet u vreme studentskih demonstracija 1936. Posleratni naučnici nisu ga citirali.
Deo zaostavštine je sačuvan od Gestapoa u iščekivanju boljih vremena. Knjiga "Odnosi između Srbije i Austrougarske u XX veku", pronađena je u arhivama početkom devedesetih. U novom veku, prevedeno izdanje je čini se, sačekalo pravi trenutak.

Nastavak na RTS...