Izvor: Blic, 03.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Vlada prodaje kladionice Kokalisu'
'Vlada prodaje kladionice Kokalisu'
BEOGRAD - Vlada Srbije novim zakonom o igrama na sreću planira da monopol na priređivanje svih igara na sreću, uključujući i klađenje na sportske rezultate, preko državne lutrije preda stranom partneru, Grku Sokratisu Kokalisu. To je potpuno suludo jer se ukida pravo na rad domaćim priređivačima igara. Osim toga može biti pogubno za državu koja, po zakonu, planira da garantuje dobitke kladionica jer postoji realna opasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se u jednom trenutku nameštanjem jedne ili dve utakmice isprazni ceo budžet Srbije da bi se isplatili dobici - kaže za 'Blic' Predrag Nikitović, pravni zastupnik Poslovnog udruženja igara na sreću Srbije. Prema Nikitovićevim navodima, Kokalis već poseduje monopol na igre na sreću i telekomunikacije u Rumuniji, Bugarskoj i Moldaviji. Nacionalni sportski fond Rusije tužio je u martu ove godine Kokalisovu kompaniju zbog prevare vredne 15 miliona dolara. Ovaj grčki biznismen je široj javnosti, ne samo u Grčkoj, poznat kao vlasnik fudbalskog kluba 'Olimpijakos'. Kokalisova poslovna imperija zahvata, pored ostalog, i 50 odsto još jednog grčkog kluba, a vlasnik je 35 odsto akcija telekomunikacione kompanije OTE, suvlasnika 'Telekoma Srbija'.
Početkom ove godine Vlada Srbije pripremala je novi zakon o igrama na sreću koji je, kako navodi Nikitović, bio isti kao hrvatski zakon o ovoj oblasti.
- U toku priprema ovog zakona, naša delegacija koju su činili ministar finansija Božidar Đelić, predsednik grupe za izradu zakona Nemanja Kolesar i direktori 'Lutrije Srbije', 'Lutrije Beograd' i 'Jugolutrije' sastala se 21. maja ove godine u Atini sa Kokalisom kao vlasnikom firme 'Interlot'. Posle povratka iz Grčke povlači se tadašnja verzija zakona, a u novoj se menja klasifikacija igara na sreću i dodaje se odredba da jedino državna lutrija može organizovati igre na sreću, s mogućnošću da to pravo prenese stranom partneru. Postoje dve vrste igara na sreću. Klasične igre su tombola, bingo, loto i slično, a posebne predstavlja klađenje na sportske rezultate. Kod klasičnih igara, fond dobitaka je poznat unapred i u svetu ih uglavnom organizuje država koja garantuje dobitke. Kod kladionica fond dobitaka nije poznat unapred i organizuju ih pravna lica, a država ne garantuje dobitke. Pošto je državna lutrija i ranije imala zakonsku mogućnost da organizuje posao sa kladionicama, a nije to činila, jasno je da će to ubuduće, kroz monopol državne lutrije, činiti strani partner - tvrdi Nikitović. Kokalisovo mešovito preduzeće 'Jugolot' sklopilo je sa 'Lutrijom Beograd'1997. godine ugovor vredan 18 miliona dolara na 12,5 godina. 'Jugolot' je trebalo da nabavi elektronske mašine za obradu loto tiketa, a za uzvrat bi dobijao osam odsto od tih uplata. Pošto to nije isplaćivano, kako navodi Nikitović, 'Lutrija Beograd' do sada duguje Kokalisu pet miliona maraka po tom osnovu i 18 miliona dolara na osnovu kredita. Sa takvim ugovorima i potraživanjima Kokalis bi ušao kao strani partner u novu državnu lutriju.
- U Jugoslaviji su izdate dozvole za oko 1.000 domaćih kladionica, 300 bingo sala, 200 automat klubova i šest-sedam kazina. Procenjuje se da u ovoj oblasti radi najmanje 15.000 ljudi i svi će ostati bez posla 31. marta sledeće godine. Kokalis neće moći da preuzme sadašnju mrežu kladionica ili da organizuje novu, pa će uplate klađenja na sportske rezultate biti vršene najverovatnije na kioscima lutrija. Teško je porediti čekanje ispred kioska i atmosferu jedne kladionice u koju je uloženo između 15.000 i 20.000 maraka u opremu i ambijent. Prihod države u tim uslovima sigurno će se smanjiti - objašnjava Nikitović.
Glavni argument Vlade za uvođenje monopola je, tvrdi Nikitović, namera da se 'državna lutrija zaštiti da ne zaključi ugovor štetan po državu'. Uz to, predstavnici Vlade pominju da je prikupljeno malo novca od poreza i najavljuju da očekuju prihod od 250 miliona maraka godišnje. - Prosečna zarada kladionica u Evropi je oko 17 odsto. Kod nas je zarada manja jer su kvote veće i ima puno kladionica koje se bore za igrače. Ukoliko prihvatimo da je i kod nas profit 17 odsto, sa planiranim porezom od tri odsto na taj profit, za godišnji prihod države od 250 miliona maraka potrebno je da obrt bude dve milijarde maraka ili milion prosečnih plata. Novac u kladionicama stalno kruži između igrača i vlasnika i samo manji deo ubacuje u ukupnu sumu - kazao je Nikitović. Z. D.
Gorko englesko iskustvo
Pošto država po novom zakonu, kako ga tumači Nikitović, garantuje za sve dobitke, pa čak i za klađenje, posebna opasnost vreba u eventualnom nameštanju rezultata. - Kokalis poseduje dva fudbalska kluba u Grčkoj i dovoljno je da namesti samo dve utakmice. Ako na velikom broju mesta uplati milion maraka na nameštene utakmice sa kvotama 30, dobitak će biti 900 miliona maraka. To je sasvim dovoljno da isprazni budžet Srbije. Da se naša vlada petlja u nešto što može biti neprijatno pokazuje primer Engleske koja je svojevremeno uvela monopol i pokušala da organizuje klađenje, a kada je videla opasnosti koje vrebaju odustala je i prepustila posao domaćim pravnim licima i, naravno, ne garantuje za dobitke u kladionicama - ispričao je Nikitović.
