Izvor: Blic, 02.Sep.2009, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada je na testu, otpuštanja ili veći porez
Oktobar će biti ključni mesec za Srbiju, jer će se vlast naći na ozbiljnom testu. Ili ćemo sprovesti reforme obećane MMF-u ili ćemo prokockati šansu. Naredne nedelje zato treba iskoristiti za pripremu konkretnih planova o tome kako će država da sprovede reformu celokupne državne administracije, ali i sektora zdravstva, obrazovanja, kao i javnih preduzeća na republičkom i lokalnom nivou - kaže u razgovoru za „Blic” Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ne stiče se utisak da ste zadovoljni iako je ova godina sa MMF budžetski zaokružena.
- Samo bih mogao da budem u potpunosti zadovoljan da smo uspešno okončali drugu reviziju aranžmana. Za najveći deo problema sa kojim se suočavamo danas znali smo i pre nekoliko meseci. Znali smo kada dolazi MMF i koje će biti ključne teme razgovora. Prihvatili smo pre četiri-pet meseci da ćemo, ako prihodi budu manji od planiranih, povećati PDV, iako smo već tada znali da to ne želimo da sprovedemo. Ali nezavisno od toga, sada je jako važno da prođemo na popravnom ispitu krajem oktobra, kada očekujem da drugu i treću reviziju uspešno prođemo.
I da li ste optimista?
- Svoj optimizam baziram na nadi da će sledećih šest nedelja biti iskorišćeno da se naprave konkretni planovi, da se pripreme konkretni zakoni, da imamo dogovor sa sindikatima, kao i da se obezbedi jedinstvena politička podrška u pogledu preciznog broja ljudi na koje će se odnositi smanjenje zaposlenih tokom predstojeće reforme. Ako to sve učinimo, i ako sledećeg meseca predstavnicima MMF to i predstavimo, mislim da ćemo vrlo lako proći.
Šta će konkretno NBS za tih šest nedelja da preduzme?
- Kao što se u izveštaju i vidi, najviše pitanja se odnosi na fiskalnu politiku i sa tog stanovišta NBS ne može ništa da uradi. Ne bih sada da ponavljam kako smo i ranije ukazivali na stalno rastući broj radnika u državnoj administraciji, na to da plate prebrzo rastu i slično. Političari su, međutim, mnogo bolji u tome da odjednom preokrenu ćurak naopako i da kažu: „E sada ćemo zamrzavati zarade, pa ćemo potom otpuštati viškove”. NBS će i nadalje raditi sve što je vezano za monetarnu politiku i stabilnost bankarskog sektora, a što je od strane MMF dobro ocenjeno.
Ali rizik da inflacija premaši planiranu i dalje stalno postoji. Šta treba činiti?
- Kod inflacije postoji značajan rizik zbog rasta regulisanih cena. Veliko pitanje je šta će biti sa cenama pod kontrolom države, na primer sa cenama grejanja u predstojećoj sezoni.
Kada su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute, svaki procenat inflacije zapravo jede životni standard?
- I pre šest meseci i sada, konstantno to ponavljam. Od stope inflacije sve zavisi, a naročito od kretanja regulisanih cena, pošto će već ovog meseca država sigurno premašiti onu granicu koju je postavila u memorandumu o targetiranju inflacije, a to je da rast regulisanih cena neće u 2009. premašiti 15 odsto. Bazirano na toj obavezi države program monetarne politike NBS je predvidela za ovu godinu projekciju rasta potrošačkih cena od osam plus minus dva odsto. Očito je da su se sada mnogi setili da može biti problema sa inflacijom, mada ne znači da će, ukoliko regulisane cene pređu dogovoreni nivo, biti probijen koridor inflacije i gornja granica od 10 odsto. Ali, naravno, šanse su za to veće.
Očekujete li da će reći da smanje cenovne apetite?
- Da. Očito je da se kod jednog velikog broja preduzeća stvaraju gubici pošto se neki energenti prodaju ispod cene. Siguran sam da će pitanje tih usluga i njihovih cena biti deo programa sa MMF.
Da li i vi mislite, kao i MMF, da je povećanje PDV najefikasnije rešenje za nedostajuće prihode?
- Ako se ide putem reforme javnog sektora, a to je strategija Vlade Srbije, a što je sa stanovišta makroekonomske stabilnosti mnogo bolji put, nego da se ide lakšim, povećanjem PDV, neminovno se postavlja pitanje održivosti, sprovodivosti, političkog konsenzusa.
Kako se može čuti, politički konsenzus je postignut?
- To ćemo videti 20. oktobra kada MMF-u predstave zakone i konkretne planove racionalizacije radne snage u celokupnoj državnoj upravi, i kada se to sve usvoji i sprovede. A evo računice, ako imate po jednom zaposlenom godišnji trošak od milion dinara (zarade, doprinosi i drugi troškovi), na 10.000 ljudi na godišnjem nivou to predstavlja uštedu od 10 milijardi dinara, a da bi se uštedelo 50 milijardi, pričamo o 50.000 ljudi.
U suštini jako je važno da se striktno podele dve strane. Jedno je deficit, a drugo njegovo finansiranje.
Kako se vama čini predlog da se Fondu ponudi da deo druge i treće tranše aranžmana u vrednosti od 1,2 milijarde evra umesto u devizne rezerve bude usmeren u budžet?
- Direktno se tako povećava javni dug. Do sada je država finansirala svoj deficit na način koji nije bio inflatoran, zapravo za ono što je više potrošila emitovala je svoje hartije od vrednosti. Shvatam da država pokušava da obezbedi jeftinije izvore finansiranja, ali opet ponavljam, to nije razlog da deficit postoji. Najbolje bi bilo da taj novac od Fonda ni Vlada ni NBS ne povlače.
Pričam sa Dinkićem
Zašto niste bili sve vreme trajanja druge revizije?
- Krajem juna smo pričali sa predstavnicima MMF kada oni žele i planiraju posetu Srbiji, a Fondu je bilo najvažnije da u pregovorima učestvuju ljudi zaduženi za fiskalnu politiku. Zato tih prvih dana nisam bio potreban. S druge strane, dok su se neki ministri odmarali, mi smo se pripremali, sprovodili smo dogovoreno, sproveli smo „stres testove” u bankama, kao i druge obaveze iz programa. Na kraju se pokazalo da je ono što je radila NBS dobro ocenjeno od strane Fonda.
Po čaršiji se proneo glas da vi i potpredsednik Vlade Dinkić ne pričate, je l’ to tačno?
- Nije. Pričamo. To nam je posao.
Kurs stabilan
Kursne liste poslednjih meseci se, na sreću, ne menjaju. Možemo li se nadati da će tako i ostati?
- Kurs određuje ponuda i tražnja, a na to će dogovor sa MMF, popravljanje uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strane investicije i slično pozitivno uticati. Od kraja februara nismo bili aktivni na međubankarskom deviznom tržištu, a od novca od MMF do sada nije potrošen nijedan evro.
Privrednici o dogovoru sa MMF-om
Vlada Srbije ima rok do oktobra da Međunarodni monetarni fond ubedi da je ovoga puta zaista rešena da se oprosti od preglomaznog državnog aparata. Do 20. sledećeg meseca treba da pripremi neophodne zakone i pred MMF izađe sa detaljnim planom racionalizacije javnog sektora kako bi mogla da povuče 1,2 milijarde evra. Vodeće domaće privrednike pitali smo da li veruju obećanjima izvršne vlasti i čemu se nadaju u narednoj godini.
Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon”
Jedno je obećanje, a drugo su dela
- Mi nemamo ni nacionalnu ni profesionalnu vladu koja bi trebalo da sprovede u delo ono što je obećala. Ovo je stranačka vlada i njoj nije u interesu da se sprovedu reforme i ja sumnjam da će ih biti. Jedno je obećanje, a drugo je stvarnost. Naša vlada je puno toga obećala, a malo učinila. Zbog toga ne verujem da će odgovoriti pre svega nacionalnom interesu i izvršiti korenite reforme u državnoj administraciji i napokon stvoriti jeftin i funkcionalan državni aparat. Ukoliko se ne uđe odmah u ove reforme, 2010. će biti daleko teža sa nesagledivim posledicama i po privredu i po građane ove zemlje.
Zoran Drakulić, direktor „Ist pointa”
Neizvesna 2010. godina
- Vlada će morati da sprovede ono što se dogovorila sa MMF, koji je mnogo fleksibilniji nego ranije. S obzirom na to da je već septembar, verujem da su projekcije koje je Vlada napravila do kraja godine dobre. Ipak, verujem da nas problemi tek čekaju i njih će biti mnogo u narednim mesecima. Veliki broj malih i srednjih preduzeća je u blokadi. U privatizovanim firmama je sve teže. Da li će 2010. godina biti bolja za privredni život u Srbiji vrlo je neizvesno, ali je važno da država ima volju da sprovede reforme i da ne bude mnogo popustljiva prema socijalnim problemima koji mogu nastati. Još uvek ne možemo reći da smo izašli iz krize i da neće biti još jednog udara.
Radoslav Veselinović, predsednik kompanije „Galeb grupa”
Vlada će kasniti
- Reforme koje su dogovorene su jedino rešenje za bilo kakav progres, ali iz dosadašnjeg iskustva nisam siguran u to da će ih Vlada dosledno sprovesti kako je obećala. Već tri puta se govori o tome i svi smo upozoravali da je javna potrošnja prevelika. Sada se ona finansira emisijom obveznica sa kamatom od 12 odsto zbog čega banke novac ubacuju u trezorske zapise, a ne u privredu. Ipak, verujem da će se reforme sprovesti jer bez toga nema života u Srbiji, ali mislim da će kasniti jer nisu tako efikasni. Godina koja dolazi biće izuzetno teška za pojedine firme koje se sve više bore za likvidnost.
Veselin Jevrosimović, predsednik „Komtrejda”
Oporavak privrede tek 2011. godine
- Pošto je Vlada obećala Međunarodnom monetarnom fondu da će ući u temeljite reforme javnog sektora, verujem da će to i da učini jer je sposobna za tako nešto. Ipak, bilo koja sveobuhvatna promena kao što će biti ova zahteva vreme i efekte možemo očekivati tek 2011. godine.
Do tada će privredi biti podjednako teško kao što je u ovoj godini. Svakako je ono što je Vlada izabrala kao strategiju dobro za srpsku ekonomiju jer neće privredu dodatno gušiti novim porezima.
Slaven Živić, generalni direktor „Knjaza Miloša”
Optimizam u sledećoj godini
- Verujem da će Vlada Srbije ispuniti obaveze koje je preuzela na sebe pred MMF-om. Smanjenje trome i prevelike administracije, još jedna reforma penzionog, ali i obrazovnog sistema, ključni su sektori za koje bi Vlada trebalo da izradi jasan plan. Nadam se da će imati dovoljno vremena da prilagodi sve zakonske akte koje bi omogućile ovu reformu. Ova poslovna godina bila je puna izazova. Međutim, sve kompanije koje su bile spremne da brzo i efikasno prilagođavaju svoje poslovanje aktuelnim ekonomskim uslovima, pojačaju tempo i budu spremne na organizacione promene, mogu sa više optimizma očekivati 2010. godinu.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije (PKS)
Ovo nije predizborno obećanje
- Ono što je dobro i sa čime sam zadovoljan je to što je konačno preuzeta obaveza o reformi javnog sektora. To je odlučan i hrabar potez tim pre što je nepopularan. Verujem da će se to i desiti zato što to ne može biti predizborno obećanje. Ovo je obećanje dato MMF-u, a oni su ozbiljna institucija koju ne možete varati. Zadovoljan sam i što nije došlo do povećanja poreza po bilo kom osnovu i Vlada je pokazala visok stepen razuma. Ipak, ostaje pitanje o deficitu koju je MMF velikodušno odobrio na 4,5 odsto BDP-a jer će svako zaduženje za pokriće manjka doći na naplatu.
Jelena Aleksić
.jpg)
