Izvor: B92, 25.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoko obrazovanje na niskoj grani
Beograd -- Srbija se kao zemlja učesnica Bolonjskog procesa reformi univerziteta nalazi na 41. mestu, odnosno trećem od kraja spiska.
Tako je ocenjeno posle izveštaja koje su ministri prosvete evropskih zemalja podneli krajem prošle sedmice na dvodnevnoj konferenciji u Bergenu, posvećnoj reformama univerziteta koje za cilj imaju da se do 2010. stvori jedinstveni evropski obrazovni prostor. Iza Srbije, koja ima 2,2 od mogućih pet bodova, su samo Bosna i Hercegovina s 2,1 i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Andora sa dva boda.
Od zemalja u okruženju najbolje su plasirane Slovenija, koja je na 24. mestu s ocenom 4, Bugarska je na 26. s 3,7, koliko ima i Francuska, Grčka na 29, Makedonija na 30, Rumunija i Crna Gora na 32. i 33. mestu, dok je Hrvatska zauzela 37. mesto. Izveštaj delegacije Srbije sačinjen je u januaru 2005. godine.
Ocenjivano je osiguranje kvaliteta visokog školstva - razvoj celine sistema i njegovih delova, učešće studenata i međunarodna saradnja, uvođenje dvociklusnih studija - primena, procenat takvih studija i pristup, kao i priznavanje kvalifikacija - dodela diploma, ratifikacija Lisabonske konvencije i uvođenje evropskog sistema bodovanja znanja ili takozvanih ECTS bodova.
Srbija je jedinu četvorku dobila za potpisivanje Lisabonske konvencije, ratifikovane kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, dok je trojke dobila za razvoj sistema osiguranja kvaliteta i dodelu diploma, u okviru priznavanja kvalifikacija. Za učešće studenata u osiguranju kvaliteta znanja i za procenat studija uključenih u dvociklusni sistem od tri plus dve, odnosno četiri plus jednu godinu (kao verovatno najvažnija izmena za same studente), Srbija je dobila jedinicu.
Ministar: 2, 2 je više od 4
Ocena nije merilo znanja - često je opravdanje među učenicima i studentima. Međutim, iznenađenje je kada to opravdanje koristi ministar prosvete i to zbog ocene 2,2 koju je domaće visoko obrazovanje dobilo na međunarodnoj konferenciji u Bergenu.
Predstavnici Ministarstva prosvete su, međutim, zadovoljni rezultatima nedavne ministarske konferencije u Bergenu. Ministar Slobodan Vuksanović objašnjava zašto je oduševljen ocenom 2,2: "Ja sam oduševljen čestitkama koje smo dobili od najodgovornijih ljudi međunarodne zajednice, oduševljen sam razumevanjem, poznavanjem situacije u srpskoj skupštini, odnosno srpskom političkom životu i jednim relaksirajućim stavom prema datumu usvajanja Zakona o visokom obrazovanju. Oduševljen sam da smo mi, bez obzira na taj broj bodova, u prednosti u odnosu na mnoge zemlje koje su zakon prepisale i usvojile, ali ništa od primene tog zakona o visokom obrazovanju nisu učinile i to je tamo takođe rečeno."
Ministar prosvete Slobodan Vuksanović rekao je da je u izveštaju, koji se odnosi na 45 zemalja Bolonjskog procesa, Srbija dobila relativno mali broj poena u oblastima u kojima je trebalo da dođe do reformi, ali je dodao da je izveštaj naše delegacije sačinjen u januaru ove godine i odnosi se na period od nekoliko godina unazad. "Ja se čudim da smo dobili i jedan jedini bod s obzirom na to da se u oblasti reforme visokog obrazovanja u Srbiji ništa ili gotovo ništa nije radilo prethodnih godina", rekao je Vuksanović.
Na prethodnoj konferenciji u Berlinu 2003, tadašnje ministarstvo prosvete na čelu sa Gašom Kneževićem dobilo je ocenu 4. I pored toga, aktuelni ministar smatra da su oni krivi za sadašnju lošu ocenu, jer tada nije donet Zakon o visokom obrazovanju, dok je za sadašnju "uspešnu dvojku" najzaslužniji Univerzitet u Novom Sadu, koji je jedini prethodnih godina sprovodio reforme: "Ali, formalno dobijanje bodova naša zemlja nije mogla da dobije, zato što su tri i po godine ljudi koji su ovde bili najodgovorniji za visoko obrazovanje zamajavali sve naše studente i profesore pričama o reformama, a nisu doneli niti zakon niti su bilo šta drugo konkretno učinili da bismo mi dobili i formalno te bodove. Dakle, mi smo sada u Bergenu izvojevali ogroman broj bodova koji će u sledećem prvom narednom izveštaju biti upisan, odnosno uvećan."
"Zašto je ministar zadovoljan 'dvojkom' "
Ministar Vuksanović kaže da je od oktobra prošle godine, kada je došao na čelo Ministarstva, urađeno više nego za 3,5 godine tima ministra Kneževića. Međutim, bivša pomoćnica ministra prosvete za visoko obrazovanje Srbijanka Turajlić odbacuje te optužbe:
"To je naravno potpuno netačno. Prvi predlog zakona o visokom obrazovanju pojavio se u jesen 2003. godine. I tu je ustvari greška gospodina Vuksanovića. Taj predlog zakona je prevela Svetska banka i on se nalazio na svim veb sajtovima relevantnim za visoko obrazovanje. Prema tome, cela stručna Evropa je znala da je Srbija imala predlog zakona o visokom obrazovanju u jesen 2003. i zapravo je sada zbunjena činjenicom da on do proleća 2005. godine nije donet", rekla je ona.
Srbijanka Turajlić traži od ministra da kaže čime je tako zadovoljan posle Bergenske konferencije: "Potpuno je fascinantno da se ovih dana čuje da je ministar prosvete neobično zadovoljan time. Ja bih volela da znam šta je to što nekoga ko je zadužen za visoko obrazovanje, pošto podnese izveštaj o tome što radi i bude ocenjen ocenom 2,2, dakle šta je to što, kad ste ocenjeni 'dvojkom', kod vas izaziva zadovoljstvo", rekla je Turajlićeva.
Ukazavši da je izveštaj za Bergensku konferenciju kritikovala odmah pošto je sačinjen, ona je istakla da Ministarstvo taj izveštaj nije menjalo, iako je moglo to da učini i neke ostvarene reforme bolje predstavi, ali se umesto toga, kako je ocenila, ponašalo "kao da nas uopšte ne zanima da li ćemo u Evropi biti prvi ili 41". "Strašno je kad ministar prosvete nema razumevanje za značaj visokog obrazovanja. Pitam se da li je ovo ministarstvo razumelo da se u 21. vek, označen kao vek znanja, ne može ići s 'dvojkom' iz visokog obrazovanja", istakla je Turajlićeva.
I bivši ministar prosvete Gašo Knežević negirao je optužbe Vuksanovića: "Ja nisam video taj izveštaj i ne znam za takvu ocenu, ali za uspeh mog ministarstva dovoljno je da se pogledaju ocene evropskih ministara prosvete pre Bergena", kazao je Knežević agenciji Beta. Prema njegovim rečima, pred Berlinski sastanak juna 2003. godine, srpsko ministarstvo prosvete dobilo je "četvorku", što je, kako je rekao, najveća ocena od svih koje smo do sada dobili. "Protiv gluposti može se boriti faktografijom", ocenio je kratko Knežević.
Inače, ministar Vuksanović je rekao da će Zakon o univerzitetu biti na dnevnom redu Skupštine Srbije 10. juna, a posle usvajanja biće primenjen na svim univerzitetima u Srbiji. Ministar je ocenio da će, donošenjem zakona o visokom obrazovanju i studentskom organizovanju, Srbija "izvojevati enorman broj bodova", koji će se naći u izveštaju ministarske konferencije na sledećem sastanku, u Londonu 2007. godine.
Rektor BU: Višegodišnji zaostatak
Rektor Univerziteta u Beogradu Dejan Popović, međutim, suštinu poruke konferencije ministara prosvete evropskih zemalja vidi u tome da druge zemlje u Evropi "energično napreduju" u Bolonjskom procesu i da je priča o jedinstvenom evropskom obrazovnom prostoru postala realnost.
On je ocenio da je Bergen na pola puta do 2010, kada Bolonjski proces treba da bude okončan, kao i da se na tom putu Srbija nalazi pri kraju evropskih zemalja. Prema rečima Popovića, krivicu za tako lošu ocenu ne snose ljudi koji su sada na odgovarajućim funkcijama, jer je u pitanju zaostatak koji se meri s više godina.
"Sada treba da se potrudimo da bude usvojen zakon koji odgovara evropskim propisima, a da narednih godinu i po dana sprovedemo i norme koje zahtevaju statutarno regulisanje. Tek tada ćemo moći da govorimo o okviru u kome treba da ti novi procesi funkcionišu, ali ako se zakon ne usvoji i taj korak ne napravi, nikada nećemo ni ići dalje", rekao je on.
Nedučin: Loša ocena podstrek za 2007.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Radmila Marinković-Nedučin ocenila je da Srbija ne može biti zadovoljna izveštajem sa ministarskog sastanka u Bergenu, ali da on može da bude "podstrek za sledeću konferenciju 2007. u Londonu". "Do tada treba da vidimo gde smo, da napravimo plan aktivnosti i na nivou akademskog sektora i na nivou državnih organa", kazala je Marinković-Nedučin agenciji Beta.
Ona je podsetila da je Univerzitet u Novom Sadu pre tri godine počeo da uvodi evropski sistem bodovanja znanja (ECTS), za koji je izrađen i vodič, kao i da je prvi na Tehničkom fakultetu izdao dodatak diplome, kao jedan od standarda Bolonje, koji sadrži sveobuhvatne informacije o rezultatima koje je student postigao, dodatnom radu i druge podatke od koristi za poslodavca.
Studentska unija: Nema zakona o univerzitetu
Predstavnik Studentske unije Srbije Mihajlo Babin ocenio je da Srbija "trenutno ne može ni da razmišlja šta posle 2010. godine" (kada bi, u skladu s Bolonjskim procesom, Evropa trebalo da bude jedinstven obrazovni prostor), jer još nije rešila osnovna pitanja visokog školstva, među kojima i Zakon o univerzitetu.
Babin je rekao da je objektivno da Srbija "domaći zadatak" dve godine po potpisivanju Bolonjske konvencije nije uradila, ali da je ubeđen da će do naredne konferencije koja se održava 2007. godine u Londonu Srbija ispuniti obaveze i usvojiti potrebne zakone. Babin je rekao da država mora da izdvoji puno novca za reformu školstva u predstojećem periodu. Prema rečima Babina, Srbiji je potreban Bolonjski proces da bi bilje funkcionisala u obrazovanju i da ne bi ostala "crna rupa u Evropi".
Komentarišući lošu ocenu reformi visokog obrazovanja na konferenciji ministara prosvete evropskih zemalja u Bergenu, Babin je rekao da je jedan od razloga zbog kojih je Srbija među 43 evropske zemlje ocenjena kao "treća od pozadi" i to što nije donet novi Zakon o univerzitetu. Inače, novi zakon je najavljivan već tri godine kao gotov, ali do sada nije bio pred poslanicima, uglavnom zbog "važnijih" zakona ili zbog povremenih političkih blokada parlamenta.
Ko ne da dozvole?
Ministar prosvete kritikovao Savet za visoko obrazovanje zato što bez ikakvih obrazloženja odbija da da dozvole za osnivanje privatnih fakulteta.
Slobodan Vuksanović, koji je i predsednik Republičkog saveta za visoko obrazovanje, rekao je da Savet odbija da da dozvole fakultetima koje je Komisija za akreditaciju pozitivno ocenila i apelovao na članove Saveta, kojih ima oko 50, da ubuduće uvažavaju mišljenje Komisije. "Komisija za akreditaciju radila je korektno i pošteno i ranijih godina i nema potrebe da se sumnja u njihovu procenu", kazao je ministar.
Uz ocenu da se "dozvoljava divljanje" i masovno otvaranje isturenih odeljenja pojedinih fakulteta, Vuksanović je upozorio da bi privatni fakulteti kojima Savet ne da dozvolu za rad mogli da budu osnivani odlukom Ustavnog suda. "Hoćemo li onda dobiti pozitivnu ocenu međunarodne ministarske komisije ukoliko o osnivanju univerziteta odlučuje Ustavni sud", upitao je Vuksanović.
On je, međutim, naveo da će davanje dozvola privatnim fakultetima bolje biti uređeno novim zakonom o visokom obrazovanju koji bi, kako je rekao, Skupština trebalo da razmatra 10. juna.
