Izvor: S media, 19.Mar.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoki savet će poštovati odluku Ustavnog suda
Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović izjavila da će taj organ poštovati odluku Ustavnog suda Srbije povodom žalbi sudija koje nisu prošle opšti izbor.
Ona je ocenila da Visoki savet sudstva nije doneo nijedan pojedinačni akt kojim je povredio Ustavom zajamčene slobode ili prava, jer smatra da izbor za sudiju i tužioca sam po sebi nije Ustavom zajemčeno pravo.
"Visoki savet sudstva smatra da da žalba nije sredstvo za osporavanje nepravilnog ili >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pogrešnog izbora, odnosno neizbora, kao i da nije moguće iste ili slične ustavne žalbe različito tretirati, jer se ustavne žalbe odnose na povrede prava, a ne na neizbor sudija", kazala je Mesarović.
Ona je objasnila da se Ustavnom žalbom štite od povrede ili uskraćivanja Ustavom zajamčena ljudska ili manjinska prava i slobode, do kojih dolazi donošenjem pojedinačnog akta ili nekom radnjom, a Visoki savet smatra da izbor za sudiju i tužioca samo po sebi nije Ustavom zajamčeno pravo.
"Usled toga ustavna žalba se ne može odnositi na izbor sudije i tužioca, već na eventualnu povredu ili uskraćivanje Ustavom zajamčenih prava i sloboda u postupku izbora", istakla je predsednica Visokog saveta, koja je na čelu i Vrhovnog kasacionog suda.
Prema njenim rečima, Savet je Ustavnom sudu dostavio odgovor na zahtev kojim je traženo da se izjasni da li je neizabranim sudijama dostavio pojedinačne razloge u odluci o neizboru, jer kako je u dopisu Ustavnog suda navedeno - od tih okolnosti zavisi da li će Ustavni sud žalbe neizabranih sudija i tužilaca tretirati kao žalbe Ustavnom sudu ili kao ustavne žalbe.
“Visoki savet nije doneo odluku o neizboru sudija, već je konstatovao i doneo odluku da sudijama koje nisu izabrane prestaje sudijska dužnost po sili zakona, i zato i smatramo da nije bilo potrebno donositi pojedinačno obrazloženje”, naglasila je Mesarović.
Ona je ukazala da u Srbiji nije bilo reizbora sudija, već da je održan opšti izbor na kojem su pored zatečenih sudija učestvovali i svi ostali zainteresovani kandidati koji ispunjavaju uslove za izbor za sudiju odredjenog suda predvidjene zakonom.
Akt o izboru 1.540 sudija, kao spisak njihovih imena, sam po sebi, ne može biti akt kojim su povredjena prava drugih 847 bivših sudija, koje tom prilikom nisu izabrani, rekla je Mesarović i ukazala da je Visoki savet doneo akt o prestanku sudijske dužnosti za 847 bivših sudija.
“To nije samostalan akt, već akt - konstatacija, donet neposredno na osnovu zakona”, istakla je predsednica Vrhovnog saveta.
Napomenula je da sudijska funkcija nije ni ljudsko ni manjinsko pravo, da nije nikome garantovana, da se sudije biraju na osnovu utvrdjenih kriterijuma koje moraju kumulativno ispunjavati, da postoje kriterijumi za sudije zatečene na sudijskoj dužnosti, kao i za one koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Takodje je podsetila da je i Ustavni sud u svojoj odluci od jula meseca 2009. godine, naveo da ne postoji stalnost sudijske funkcije koja proističe iz Ustava iz 1990. godine, imajući u vidu odredbe Ustava iz 2006. godine koje na jedan nov način regulišu funkcionisanje sudske grane vlasti.
Pored toga, ona je naglasila da bi se, pre nego što bi neka radnja Visokog saveta sudstva bila osnov za usvajanje ustavne žalbe, ta radnja se “morala utvrditi i dokazati na siguran i nesporan način”.
Osvrćući se na novi konkurs za sudijsku funkciju, Mesarović je navela da je za 81 preostalo sudijsko mesto pristiglo preko 1.000 prijava koje se sada razvrstavaju po sudovima gde su kandidati aplicirali.
Najavila je da će Visoki savet vratiti u pravosudje neke od sudija koje nisu prošle u postupku opšteg izbora, a reč je o kandidatima koji tokom prošlog konkursa nisu aplicirali za sudove u kojima je bilo mesta, i gde bi sigurno prošli.
“Ako je neko tokom prošlog izbora konkurisao samo za Vrhovni kasacioni sud a nije ispunio kriterijume za njega već za apelaciju, za koju nije podneo prijavu, nema razloga da mu to ne omogućimo”, objasnila je predsednica Visokog saveta.
Pored toga, biće razmotreno i da li ima potrebe povećati broj sudija u odredjenim sudovima, napomenula je Mesarović, i objasnila da reforma pravosudja nije sprovedena zbog personalnih promena, već da se obezbedi transparentno, efikasno sudstvo i jednak pristup pravdi i garantuje pravo na pravično sudjenje, kao i da se obezbedi jednaka opterećenost sudija.
I Ministarstvo pravde i Visoki savet, prema njenim rečima, daju ogroman doprinos da se na ovim pitanjima ostvare najbolji rezultati, pa se vrše kontrole sudova da bi, ukoliko postoje greške, iste bile odmah otklonjene i učinjeno sve da sudstvo efikasno funkcioniše.
“Izveštaji koji se primaju jednom nedeljno od vršioca funkcija predsednika sudova, govore da sudovi funkcionišu i očekujemo da će to svakim danom biti bolje”, napomenula je Mesarović.
