Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više virusa nego ljudi
Paranoja od bolesti, droge, nasilja, prevare raste do tačke kada čovek otupi
TEMA DANA
Nije baš da su Srbi toliko paranoični kao što bi se moglo pretpostaviti. Ovde nije tolika drama kao kod Amerikanaca koji su više podložni kolektivnom strahu od poreza i terorizma.
Kod nas je rašireniji strah od bolesti, zaraze, mikroba, bacila... kaže Dušan Mrđenović, glavni urednik Autorske izdavačke zadruge "Dosije", koji je priredio Priručnik za paranoike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << , kao šaljivu stranu opake pojave.
Osim ovoga objavljen je i Priručnik za hipohondre. Strah je zajednička crta oba priručnika. Možda će smeh pomoći, kao u slučaju pitanja iz Priručnika: "Da li poslanici Narodne skupštine Republike Srbije dovoljno brinu za svoje zdravlje ako im je hrana u restoranu puna holesterola? Kako će donositi presudne odluke?"
Kao izvore koristio je internet, sve vrste novina, naučne i ženske strane najviše, ali i knjige, TV emisije, sve što je moglo poslužiti.
"Talasanje" javnog mnjenja zasnovano na strahu poznato je još od "dolaska Marsovaca u Nju Džersi", putem radio-drame Orsona Velsa, u vreme Drugog svetskog rata. Dušan Mrđenović znao je da se na Zapadu više čitaju takozvane svaštare (bathroom company – društvo u kupatilu), ali da i ovde postoji "ciljna grupa" čitalaca; svako od nas je manje-više paranoik. Želeo je da izabere američke "priručnike" te vrste, otkupi autorska prava i prevede, pa je shvatio da ideja nije dobra. "Jer, ni paranoje nam nisu iste".
Psiholozi (Rečnik psihologije, Žarko Trebješanin) tumače paranoju kao "psihozu nastalu fiksnom idejom veličine ili posmatranja ili proganjanja. Paranoik je često inteligentan, ali izvodi korektne zaključke iz pogrešnih premisa...".
Nije se šaliti s težim oblicima duševne (psihijatrijske) bolesti zvane paranoja. Ipak, ublaženi pojedinačni i kolektivni simptomi vide se na svakom koraku. Strah od bolesti, droge, nasilja, prevare raste do tačke kada čovek otupi i na kašikaru koja eksplodira u susedstvu. Strah od bombi, dok bombarduju grad, nije paranoja. Ali jeste ako neko umisli bombe kojih nema. Tanana je razlika. Skrivena paranoja tinja, često neprimećena, dok ne sagori s likom koji ju je stvorio.
Dušan Mrđenović "skidao" je poruke sa svih strana sveta koje mogu biti univerzalne za savremenog čoveka. Evo nekih:
– Pojavljuju se nove vrste mikroba; na svetu ima više virusa nego ljudi; samo jednim poljupcem u usta razmeni se više od 278.000 bakterija; kancelarijski stolovi su prljaviji od WC šolja.
– "Limuzinska bolest": iz motora automobila izlazi otrovni benzinski ugljen-dioksid koji dospeva u unutrašnjost vozila. Najviše su ugrožena deca, jer se otrov taloži na podu pa je bliži njihovim disajnim organima.
– Samo na području Beograda u Savu se izliva 26-28 kanalizacija koje se uopšte ne prečišćavaju.
– Internet širi sifilis preko poznanstava koja postaju "opipljiva".
– Rak prostate se najčešće pojavljuje kod muškaraca starijih od 50 godina.
– Bubašvaba će živeti devet dana bez glave, sve dok ne umre od gladi.
– Kašljanje predstavlja ozbiljan rizik za ljudski organizam zbog povećanog pritiska u grudima.
– Dete koje je stiglo do kraja osmogodišnjeg školovanja do tada je videlo oko 8.000 ubistava i više od 100.000 slučajeva nasilja na televiziji.
– Dešnjaci žive, prosečno, devet godina duže od levaka.
– Zbog skupe opreme Srbija još nije članica mreže za monitoring zagađenja.
Koliko istine, a koliko izmišljotina ima u Priručniku za paranoike neka odluči svaki čitalac za sebe. Ako se ne nasmeje, nešto nije u redu.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 11.12.2006.]
