Izvor: Politika, 17.Maj.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od polovine žrtava nasilja – deca
Sve više slučajeva teškog oblika nasilja u porodici koje dovodi do drastičnog povređivanja ili smrti žrtve
Nijedan sud u Srbiji tokom prethodne godine nije izdao nalog za iseljenje nasilnika iz kuće, bez obzira na pravo svojine, aistovremeno nije izdat nijedan nalog za useljenje žrtve u stan bez obzira na pravo svojine. U godini u kojoj je čak 27 žena stradalo od ruke najbližeg, statistika beleži da je samo 49 nasilnika dobilo zabranu približavanja članu porodice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na određenu udaljenost, 434 osobe dobile su zabranu daljeg uznemiravanja člana porodice, a osam osoba dobilo je zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice.
Zabrinjava povećanje broja izuzetno teških oblika nasilja u porodici koje za posledicu ima drastično povređivanje i smrt i činjenica da su žrtve nasilja u porodici u najvećem broju njeni najnemoćniji članovi – žene, deca i stare osobe. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, muškarci su ti koji su u 93 odsto slučajeva izvršioci nasilja u porodici, a statistika svedoči da deca čine više od polovine (3.392 slučaja) ukupnog broja žrtava ovog vida nasilja.
„Stručnjaci Centra za socijalni rad su u protekloj godini po službenoj dužnosti podneli 253 krivične prijave zbog nasilja u porodici, 157 postupaka za lišavanje roditeljskog prava, 130 postupaka za delimično lišavanje roditeljskog prava, 225 parničnih postupaka za zaštitu prava deteta, 78 postupaka za prinudnu hospitalizaciju nasilnika i 62 postupka za lišavanje poslovne sposobnosti izvršioca nasilja u porodici.
Međutim, bez obzira na značajan rad stručnjaka u sistemu socijalne zaštite na borbi protiv nasilja u porodici efekti preduzetih mera nisu zadovoljavajući. Najveći problem u realizaciji borbe protiv ovog vida nasilja i zaštiti žrtava je izostanak blagovremene, celovite, kontinuirane i sistemske saradnje različitih sektora. Nijedan društveno organizovani sistem, pa bio on formalno moćan, kao sistem socijalne zaštite, sa problemom nasilja u porodici ne može da se izbori sam – moraju se uključiti i zdravstveni, obrazovni sistem i pravosudni sistem, MUP, jedinice lokalne samouprave i nevladin sektor”, ističe Brankica Janković, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne zaštite.
Ona dodaje da su na nedavnom skupu posvećenom ovoj temi predstavljeni posebni protokoli o postupanju i saradnji ustanova i organizacija u situacijama porodičnog nasilja. Usvajanjem protokola Republika Srbija je znatno ojačala institucionalni sistem zaštite žena, jer se samo uz pomoć adekvatnog i integrisanog odgovora na nasilje nad ženama može poslati jasna poruka da nasilnici i nasilje ne smeju proći nekažnjeno.
K. Đorđević
objavljeno: 17.05.2013.
