Izvor: RTS, 08.Sep.2012, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od milion nepismenih
Svaki peti punoletni stanovnik planete ne zna da čita i piše. U Srbiji milion i 300 hiljada ljudi nije završilo osnovnu školu. Stručnjaci tvrde da je polupismenost opasnija od potpune nepismenosti.
Najnoviji podaci UNESKO-a pokazuju da je na Dan pismenosti oko 776 miliona odraslih nepismeno, što znači da jedan od pet punoletnih ljudi u svetu ne zna da čita i piše. Statistika kaže da u Srbiji živi milion i 300 hiljada ljudi koji nisu završili osnovnu školu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iako je razlika u godinama tri decenije, mama Vesna i njena starija ćerka Anita pohađaju isti - peti razred. Deca, priznaju - sada je svima lakše.
"Mama nije znala ni da čita ni da piše, ja sam joj pokazala da se potpiše kad smo dobili stan, i posle je krenula u školu", kaže Anita Simić
"Sve mogu sama i da sabiram i da oduzimam, i da pročitam, ranije neki dokumenat mi dođe ja se samo potpišem i ne znam šta potpisujem, ovako sad mogu i da pročitam", kaže Vesna Simić dodajući da je učiteljica dobra i da nije teško.
Gotovo 75 miliona dece ne ide u školu ili je pohađa neredovno, a svake godine oko šest hiljada napusti školovanje zbog nemaštine, porodičnih problema, bolesti, odlaska iz zemlje.
U okviru projekta "Druga šansa", prošle godine je u školske klupe ponovo selo 1.300 odraslih.
"Njihove šanse su mnogo veće, suština nije samo u njihovom ysavršavanju škole i pronalaženju posla, već da ti ljudi žive kvalitetnije, da imaju znanje i vestine i odgovaraju na uloge koje im se postavljau u svakodnevnom životu - porodičnom, socijalnom ali i profesoinalnom", kaže Aleksandra Kokanović koja radi na projektu "Druga šansa".
Danas je pismenost ne samo pisanje i čitanje teksta već i njegovo razumevanje, kultura govora i komunikacije, o čemu škola ne brine dovoljno, tvrde lingvisti.
Lingvista Vlado Đukanović kaže da "nije potrebno da deca nauče sva vremena koja su nestala iz jezika, ali je potrebno da nauče da sroče prostoproširenu rečenicu".
"To treba da bude cilj škole, da dete na kraju školovanja može da napiše tri, četiri strane suvislog teksta. Svaki profesor treba da ispravi dete, to sada niko ne radi", kaže Đukanović.
U savremenim oblicima komunikacije često se pribegava skraćenicama i mimoilaženju mnogih pravila, ali tako nije samo kod nas.
Đukanović kaže da je bio zapanjen kada je shvatio da u Rusiji u mobilnim telefonima ruski pišu latinicom, zbog toga što je jeftinije.
"Zbog različitog kodiranja poruka možete više teksta da napišete latinicom. Iako postoje tehnološke mogućnosti, stvar je samo u ceni", objašnjava Đukanović.
Obračunavanje sa polupismenošću, tvrde stručnjaci, nije ni počelo. Ona je opasnija od potpune nepismenosti koja je, kako kaže statistika, na sreću, sve manja.
