Izvor: Politika, 08.Jun.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od igre
Rumunska narodna nošnja, koja se više skoro i ne izrađuje, poznata je po bogatom koloritu. O čuvanju odeće svojih predaka u selu Uzdin brine Udruženje penzionerki „Bakice”, dok Ileana Oalđe po uzoru na originale tka, šije i veze – nošnju za lutke
Desetak kilometara od Kovačice, nadomak Tamiša, ugnezdilo se selo Uzdin u kome su Rumuni većinsko stanovništvo. Posetili smo ga u ove zimske dane kada mraz plodne oranice okuje, a košava zavija poput besnog psa. Onako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prozeblim prijala nam je topla dobrodošlica članica Udruženja penzionerki „Bakice”. Društvo je registrovano pre dve godine i zasad broji 25 članica, objasnila nam je Ana Bajer, a prvirezultat druženja ovih vrednih žena je etno-soba u uzdinskom Domu kulture.
Našu pažnju su posebno privukle lutke u narodnim nošnjama.
– Odeća koja se nekada nosila je rađena ručno: tkana, šivena, vezena... Razlikovala se ne samo po nameni (letnja i zimska, muška i ženska) već i od sela do sela. Uprkos lepoti i raskoši, sedamdesetih godina prošlog veka skoro sasvim se prestalo sa tradicionalnom izradom odeće, tako da je na nama da sačuvamo nasleđeno. To nije lako jer mnogi naši zemljaci koji žive u inostranstvu zbog nostalgije za zavičajem otkupljuju nošnju i odnose je u beli svet – kaže Ana, dodajući da je odeća koju vidimo na lutkama autentična, kako po izgledu tako i po načinu izrade, a delo je Ileane Oalđe. Zaizradu ovih malih nošnji potrebno je veliko umeće i dosta vremena. Primera radi za tkanje kecelje – dve do tri nedelje.
„Izdajničke” niske dukata
U želji da se upoznamo sa delom rumunske kulture i tradicije posetili smo dom Ileane Oalđe, unuke Anujke Maran, prve slikarke naive u Uzdinu. Ileana je od bake naučila i zavolela da slika i da se bavi ručnim radom još u detinjstvu, a nasledila je i talenat.
Ljubav iz mladosti nikada nije prestala, samo joj je Ileana dala novu dimenziju, tako što je za više od četrdeset lutki izradila odeću kakva se nekada nosila u Uzdinu.
Žene su se tada trudile da što raskošnije ukrase svoje i odelo svojih ukućana. Po odeći se znalo ko je iz kog sela, a po tome šta su imale na sebi devojke su se razlikovale od udatih žena. Mlada je nosila dukate, a u zavisnosti koliko je imala niski dukata oko vrata videlo se u kakvu je kuću otišla, kako se udala. Devojačka sprema je bila ono što stane na krevet, od posteljine do vezenih i tkanih jastuka i prekrivača – objašnjava nam Ana.
Bogatstvo koje ujedinjuje
Da bi ukazale na blago koje se čuva u škrinjama, „Bakice” su sredinom maja prošle godine organizovale prvu izložbu pod nazivom „Lepa nam je rumunska nošnja”. Učesnici ove manifestacije došli su iz desetak vojvođanskih sela: Alibunara, Seleuša, Ečke, Borče, Vlajkovca... Neke od izloženih nošnji bile su stare i preko 80 godina! Namera je da ova smotra narodnog stvaralaštva postane tradicija.
Iz Uzdina smo poneli uverenje da smo kao država bogati onoliko, koliko umemo da poštujemo i čuvamo različitosti u našem društvu, što je i jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije i okosnica evropske integracije. Uniju, ne zaboravimo, ne čini samo 27 država članica, već i narodi i nacionalne manjine u njihovom sastavu koji, svako za sebe, unose svoj jezik, veru, kulturu, običaje i umetnost.
Slavica Berić
[objavljeno: 15/03/2009]
