Izvor: Blic, 06.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak tri četvrtine vojnih fabrika
Višak tri četvrtine vojnih fabrika
BEOGRAD - U poslednje dve godine preduzeća vojne industrije SRJ nisu zaključila nijedan ugovor sa VJ i policijom i njihovo angažovanje za potrebe VJ u 2001. godini spalo je na svega pet odsto raspoloživog kapaciteta, dok je u 2002. godini svedeno na manje od tri odsto. Za opsluživanje VJ dovoljno je 25 odsto sadašnje vojne industrije i dok ostatak mora preći na civilne programe, pokazuju analize stručnjaka. Analitičari, takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ocenjuju da je iskorišćenost kapaciteta vojne industrije zemalja u regionu između 18 i 25 odsto.
Vojna industrija bivše SFRJ smatrana je vodećom privrednom granom koja je zadovoljavala mahom celokupne potrebe bivše JNA za svim vrstama oružja i opreme, a istovremeno izvozila oko 30 odsto proizvodnje. SFRJ je bila vodeći evropski izvoznik oružja u to vreme. Namensku industriju činilo je 56 industrijskih kompleksa sa oko 1.000 pridruženih preduzeća. U Srbiji je bilo locirano 44 odsto svih pogona, 42 odsto njih u BIH, 7,5 odsto u Hrvatskoj, ostatak je bio raspoređen po ostalim republikama.
- Devedesetih su sankcije i rat uslovile kašnjenje tehnoloških kapaciteta za svetom za 15 godina. Samo šteta nastala bombardovanjem NATO procenjuje se na oko milijardu evra. 'Krušik', 'Zastava' i 'Sloboda' sravnjene su sa zemljom, gađane su i druge vojne fabrike, uostalom to je i bio primarni cilj NATO. Pojavljuju se vesti da te fabrike još proizvode, ali to je veoma sumnjivo. Vojne fabrike rade sa najviše 20 odsto kapaciteta. Ključne tehnologije su uništene, proizvodnja pojedinih oružja dovedena je u pitanje, iskorišćenost kapaciteta svela se na desetak odsto, broj zaposlenih smanjen je drastično, iako je i dalje najmanje 30 odsto zaposlenih tehnološki višak - kaže za 'Blic' Sreten Čupić, general-major u penziji i direktor projekta 'Konverzija vojne industrije zemalja jugoistočne Evrope' Evropskog centra za mir. Za obnovu i modernizaciju izmrcvarene vojne industrije analitičari procenjuju da je potrebno 260 do 300 miliona evra.
Da li vojnu industriju treba jednostavno ugasiti?
- Izgrađeni su programi konverzije i oni ne podrazumavaju njeno gašenje. Civilna proizvodnja planira se na viškovima kapaciteta. Svejedno, do 2006. godine za konverziju ove industrije potrebno je oko 200 miliona evra, što će se teško izdvojiti iz domaćih izvora. Programi su predstavljeni stranim, potencijalnim donatorima. Predstavnici Pentagona i Stejt departmenta, kao i potom tim eksperata Programa za razvoj UN, obišli su vojne fabrike u dva navrata, izabrali su od deset tri fabrike koje bi eventualno finansirali u slučaju promene programa sa vojnog na civilni, ali zvaničnih informacija o tome još nema - kaže Prvoslav Davinić, koordinator Radnog stola III Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
Još sredinom juna Frencis O’Donel, predstavnik Programa za razvoj UN, predao je izveštaj o konverziji vojno-industrijskog kompleksa kao dela reforme odbrambenog sektora Saveznoj vladi, ali detalji nikada nisu obelodanjeni. Kancelarija nacionalnog koordinatora za Radni sto III Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i Programa UN za razvoj predstavlja tri programa konverzije vojne proizvodnje, prema kojima bi, recimo, fabrika 'Zastava - Namenski proizvodi' , trebalo da pređe na proizvodnju lovačkog karabina, modifikovanog pištolja CZ 999, lovačkih noževa, bojlera, optičkih sprava, proizvoda od drveta i sportskih sprava.
Pored 'brizatnih eksploziva', 'Prva iskra' u Bariču mogla bi da proizvodi i farmaceutske sirovine, biljne hemikalije, organske soli, dok su zemunskom 'Teleoptiku' ponuđeni programi proizvodnje medicinske i šumarske opreme, merila za železnicu, bojlera, i dva programa koja bi upotpunjavala proizvodnju valjevačkog 'Krušika'.
- Od finansiranja konverzije od strane inostranih finansijera nema ništa, sami se moramo suočiti sa tim problemom - tvrdi Stanoje Biočanin, generalni direktor 'Prve iskre - Namenske' iz Bariča.
Mimo oficijelnih razgovora često se čuje da postojanje vojne industrije nema ekonomsko opravdanje, te da se prave samo troškovi i gubici. - Oni koji su nam zabranili rad nisu pružili sredstva za konverziju i malo je verovatno da će to uopšte učiniti. Uostalom, ne postoji niti jedan pozitivan primer konverzije - kaže za 'Blic' jedan od direktora preduzeća namenske proizvodnje, želeći da ostane anoniman.
Konverzija vojne industrije treba da doprinese stabilnosti regiona, ali, pre svega, transformacija vojnih fabrika nephodna je da bi one uopšte preživele. Reorganizacija vojske i smanjenje kapaciteta vojne industrije predstavljaju i uslov za ulazak SRJ u 'Partnerstvo za mir'. Obim proizvodnje naoružanja i vojne opreme biće usklađen sa planom ulaska zemlje u ovu organizaciju, kaže Čupić. Tanja Nikolić-Đaković Blokirani i legalni poslovi vojne industrije
- Postoji opasnost da afera sa isporukom oružja Iraku bude razlog da se naša vojna industrija gurne na marginu svetskog tržišta, a od nje živi stotinak hiljada naših sugrađana. Svi ugovori koje imaju naša preduzeća vojne namenske sa zemljama koje nisu pod embargom UN su blokirani. Postoji opasnost da se zajedno s prljavom vodom izbaci i zdrava beba. Stoga će Vlada Srbije već sutra razgovarati sa kupcima, redovnim partnerima koji nisu pod embargom UN i pokušaćemo da objasnimo da ta afera nema nikakve veze sa dugogodišnjim proizvođačima vojne opreme i oružja iz naše zemlje. Gubici od zastoja isporuke od tri meseca su nesagledivi, oni nemaju rezerve na koje mogu da računaju, i zatražićemo od naših banaka da ih pomognu - rekao je Zoran Đinđić, premijer Srbije, nakon jučerašnjeg sastanka sa šest predstavnika vodećih preduzeća vojne namenske, navodeći da ona ostvaruju 100 miliona dolara godišnje od izvoza.
- Nijedna fabrika nije proizvodila za zemlje pod embargom. Oni su neopravdano strpani u koš s nelegalnim poslovima. Treba odvojiti ono što je nelegalna trgovina od onoga što je svuda u svetu legalan posao - rekao je Đinđić, istaknuvši, takođe, da je tema jučerašnjeg sastanka bila i konverzija vojne industrije.
On je naglasio da nema nikakvih problema u odnosima SRJ sa SAD. Ono što SAD očekuju, saopštio je Đinđić, jeste da afera bude istražena do poslednjih činjenica.
Predstavnici namenske industrije istakli su da se nadaju da će Vlada Srbije uspeti da deblokira poslove sa inostranstvom.
Sastanku je prisustvovao i ministar Aleksandar Vlahović.
