Izvor: Politika, 10.Apr.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtuelne sveće za pokoj duše
Preduzimljivi vlasnici, ohrabreni uspehom, izjavili da će njihovo groblje u Minhenu uskoro imati više od 400.000 virtuelnih grobova, koje će krasiti dizajnirane fotografije, biografije, video i tonski zapisi, sve po meri i ukusu „večnosti“
Švajcarci su prvi došli na ideju da se, posle niza raznovrsnih igara, stvori još jedna nova igra. Ta nova igra, započeta u Ajnzidenu, zove se virtuelno groblje i crkva. Pastor te crkve Erih Engler, imajući u vidu činjenicu da je„kultura >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smrti“obeležje današnjeg doba, saopštio je svojoj pastvi da se „reč božja“ može uspešno širiti i preko interneta.I da se u novoj, internet crkvi, u zapadnoj Švajcarskoj, mogu „paliti“ i virtuelne sveće.
Vernicima koji žele da osiguraju svoje večno boravište ponudio je virtuelno groblje, o čijem se dizajnu stara veliki i moćan švajcarski izdavač „Edipres“.Taj izdavač – razume se, za novac – pomaže klijenteli da što bolje osmisli tekstove za onaj svet, izabere što lepše slike, napravi kvalitetne video i tonske zapise itd.
Iz tog „jajeta“ ispilile su se i druge vrste „crnih pilića“.Na primer, specijalizovani sajtovi, od kojih se jedan zove Touch me Gott (Dotakni me,bože).U Švajcarskoj je i Fejsbuk za mrtve (Facebook für Tote) takođe postao veoma omiljen i popularan, jer je njegova uža specijalnost „sreća za mrtve“.
Međutim, u poslovima „s one strane dobro i zla“ na prvom mestu je Nemačka.
Prema objavljenim podacima, firma „Emorial.de“ u Minhenu ima virtuelno groblje sa 100.000 grobova.Ta firma, po ceni od 19 evra, nudi svoje usluge ne samo u Nemačkoj, već i u Austriji i Švajcarskoj. Njeni vlasnici, ohrabreni uspehom, izjavili su ovih dana da će to groblje uskoro imati više od 400.000 virtuelnih grobova, koje će krasiti dizajnirane fotografije, biografije, video i tonski zapisi, sve po meri i ukusu „večnosti“.
„Emorial.de“ ima „pakete“ i raznih drugih ponuda, od kojih su neke zasad besplatne, dok se druge, zavisno od slobodnog izbora, naplaćuju po utvrđenom cenovniku.
Ta firma postala je uzor mnogim drugim u gradovima Nemačke i Evrope. Na primer, za one u Hamburgu, gde se nalazi Olendorf, koji je po površini najveće groblje na svetu. (Samo Centralno groblje u Beču, gde je sahranjeno 3 miliona ljudi, nadilazi hamburško, gde na 390 hektara počiva 1,7 miliona mrtvih.)
Groblja, na kojima su sahranjene najuglednije ličnosti iz kulturnog i političkog života te zemlje, recimo ono u Bonu, gde počiva Betoven, ili u Vajmaru, gde su posmrtni ostaci Getea i Šilera itd., imaju, po proceni eksperata, „sjajnu budućnost“.
Za razliku od tih i drugih gradova, čija se groblja tretiraju kao „veliki kulturni i socijalni kapital“, što znači mogući su izvor velikih zarada, u Frankfurtu na Majni postoji internet groblje za sahranu virtuelnih figura – junaka raznih ratnih video-igara.To je jedino virtuelno groblje u Nemačkoj koje finansira gradska vlast.
Ljudi koji su veći deo svoga života proveli s tim imaginarnim figurama, učesnicima svakovrsnih video-ratova, koje su bile „pobednici“ ili „gubitnici“,odlučili su da im sada obezbede počinak u večnom miru. Bivši igrači, među kojima je mnogo zavisnika, sagradili su im stilizovane spomenike neobičnog izgleda,sa čudnim imenima kao, recimo, Luphol, Šogunacacin itd. Ovo virtuelno groblje zove se, po ugledu na grčki Olimp, „Herolimp“.
To novo poglavlje u antropologiji smrti (pod tim naslovom je francuski istraživač Luj Vensan Toma objavio 1975. opširnu studiju) sadrži obilje podataka koji predočavaju pojačanu potrebu ljudi za nezaboravnošću. Tu potrebu prate sada razne druge nove žudnje. Naime, od kraja 20.veka postalo je sve očiglednije da čovek nije samo „životinja koja sahranjuje svoje mrtve“, već i biće koje može nalaziti zadovoljstvo u „samosahranjivanju“.Parafrazirajući staru izreku, moglo bi se, dakle, reći da čovek, omamljen moćnim sredstvima, može postati uspešan kovač kako svoje smrti, tako svoje sahrane.Ili, dopingovan krvlju i drugim sredstvima, može javno poručiti ljudima koji stoje pod vešalima, da je smrt „samo neproverena glasina“, kao što je, recimo, pisao nemački pisac August Kocebu, čije su knjige bile vrlo omiljena lektira nacista.
Svetski naučnici smatraju da se ti ponori u ljudskom biću ne mogu više sagledavati samo pod lupom tanatosa i erosa, kao što su to praktikovali Zigmund Frojd i njegovi sledbenici. Virtuelna realnost potire već značenje reči i pojmova, izaziva strukturalne promene u ljudskom biću i društvenom svetu, čak se javljaju novi fenomeni svesti i nove bolesti, tvrde neurolozi svetskog glasa River Zahs i Vilajnur Ramačanda. Ti novi fenomeni utvrđeni su kod miliona ljudi, širom sveta, od kojih već mnogi boluju od nove bolesti, bolesti izazvane virtuelnom realnošću čiji je popularni naziv „slepa žena“.
Posle Prve Mojsijeve knjige o stvaranju sveta, čiji se tačan datum ne zna, Amerikanac Jaron Cepel Lanier (1960) objavio je 1989.godine početak virtuelnog sveta.Virtuelna realnost (VR), koja se definiše kao realnost koja nastaje pomoću postsimboličkog vizuelnog programiranog jezika, u velikoj meri već prevazilazi realni svet.
Stručnjaci tvrde da u svet virtuelne realnosti svakodnevno hrle milioni ljudi.Ali se i u tom svetu pouzdano zna „ko kosi, a ko vodu nosi“ i kome je „bog ujak“.Istraživanja dokazuju da je ljudska duša baš u tom svetu nepresušni rudnik za zgrtanje novca.
Rajko Đurić
objavljeno: 11.04.2011.
