Izvor: RTS, 25.Okt.2018, 14:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vinča: Nauka i humanost nemaju granice

U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" otkrivena je spomen-ploča u znak zahvalnosti i sećanja na francuske građane koji su dali svoju koštanu srž petorici srpskih istraživača, teško ozračenih u nuklearnom akcidentu u tom institutu 1958. godine. To je bila prva intervencija takve vrste u svetu.
Zahvaljujući lečenju u Francuskoj, francuskim donatorima koštane srži i pre svega profesoru, onkologu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Žoržu Mateu, koji je sa svojim timom iz bolnice "Marija Kiri" prvi put u istoriji izveo složenu operaciju presađivanja koštane srži, čime je spasen život petorice ozračenih.

Nažalost, operacija na jednom od naučnika koji je bio najozračeniji nije ni izvedena. Ta operacija je izuzetno značajna i na globalnom nivou zato što je otvorila put lečenju leukemije.
Osvrnuvši se na događaje od pre šest decenija, direktorka Instituta Milica Marčeta Kaninski istakla je da oni svedoče o solidarnosti i pokazuju da nauka i humanost nemaju granice.
"Mi ne obeležavamo sam akcident već gest izuzetne solidarnosti nastao iza ovog akcidenta i medicinsku svetsku premijeru", rekao je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.
To je, kako je naveo, bio i gest prijateljstva između naša dva naroda koji je istovremeno označio prvu transplantaciju koštane srži, kada je takva operacija bila još u eksperimentalnoj fazi.
"Posle jednog akcidenta koji je bio za žaljenje bili smo svedoci lepe priče o solidarnosti i prijateljstvu između Francuske i Srbije, i primeru izvanredne hrabrosti kako naučnika iz Srbije koji su bili ozračeni, tako i njihovih donatora Francuza", rekao je Mondoloni.
Ambasador je izrazio zadovoljstvo zbog naučne saradnje Francuske i Srbije i naglasio da je "Srbija velika naučna zemlja".
Profesor Radojko Maksić prvi je čovek u svetu kome je urađena transplantacija koštane srži, danas ima 85 godina i jedan je od naučnih istraživača koji je bio ozračen.
"Kad je Vinča osnovana, postojao je program koji je sagledavao šta jedna zemlja poput naše treba da radi u nauci, ali pre svega u istraživanjima, započinjući sa nuklearnom energijom. Taj program, koji je u to vreme bio na svetskom nivou, to je i danas", rekao je Maksić.
Maksić dodaje da se 1958. nije dogodila havarija, već akcident u okviru istraživanja.
"To je bio najmoderniji istraživački program u nuklearnoj energiji. To jeste bio akcident, ali to je u istraživanju događaj. Kad sam i danas protagonista istraživanja u nuklearnoj energiji, onda možete razumeti i zašto podržavam Vinču i zašto sam deo Vinče i danas", rekao je Maksić.
Kaže da ono što su doktor Mate i drugi doktori znali, prenosili su saradnicima profesora Maksića.
"Tačno je da je donosio lekove i tačno je da je spavao u bolnici da ne bi trošio pare na hotel. Ljudi koji su prihvatili da daju srž, to se poklopilo sa filozofijom doktora Matea", naveo je Maksić. 
Institut za nuklearne nauke Vinča osnovao je 1948. Pavle Savić, student Marije Žolio Kiri, pod nazivom Institut za fiziku koji je 1955. prerastao u multidisciplinarni naučni institut i preimenovan u Institut za nuklearne nauke Vinča.
Sastoji se od 13 naučno-istraživačkih laboratorija koje uživaju veliki međunarodni ugled.
Jugoslavija je bila među prvih deset evropskih zemalja koje poseduju nuklearne reaktore i među sedam koje su ih same izgradile. 
15. oktobra 1958. godine šest naučnika je ozračeno visokom dozom radioaktivnog zračenja u Vinči. Odmah su prebačeni u Institut za medicinu rada, a zahvaljujući dobrim vezama, već sutradan u bolnicu u Parizu. 

Nastavak na RTS...