Izvor: Politika, 14.Dec.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Video-nadzor bez nadzora
Rodoljub Šabić upozorava da se ne zna ko i kako odlučuje o uvođenju ovakvog sistema bezbednosti u zgrade, šta se nadzire i ko ima pristup video-materijalu
Najave da bi hiljade stambenih zgrada u Beogradu i drugim gradovima Srbije mogle da dobiju video-nadzor u liftovima, ali i u drugim zajedničkim prostorijama, sa ciljem da se poveća bezbednost, za poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića, bile su povod da podseti da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opšti principi utvrđeni Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti nemaju preciznu razradu kada je u pitanju video-nadzor.
Dok Javno preduzeće „Gradsko stambeno”, koje održava oko 14.000 zgrada u Beogradu i nešto više od 6.000 liftova, u saradnji sa „Telekomom Srbija” počinje na proleće da uvodi video-nadzor u lift-kućice, a stanarima nudi da ugrade kamere i u kabinama lifta, hodniku ili ulazu, poverenik za informacije ističe da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne pruža prave odgovore na ključna pitanja u vezi sa video-nadzorom.
„Ko i kako odlučuje o uvođenju video-nadzora u stambene zgrade? Šta se konkretno nadzire i šta se može nadzirati? Ko i pod kojim uslovima ima pravo pristupa bazama podataka o ličnosti koje se snimanjem u toku video-nadzora formiraju? Koliko i kako se te baze podataka čuvaju od pristupa neovlašćenih lica?” neka su od pitanja nabrojana u jučerašnjem saopštenju poverenika za informacije.
– Jedan je segment video-nadzora rezervisan za poslovne zgrade i objekte, drugi za stambene zgrade i objekte, treći za javne prostore, javne površine i svaki od njih podrazumeva neka pravila koja su u demokratskom svetu manje-više iskristalisana. Naš problem je što mi, zapravo, nemamo gotovo nikakva pravila. Ako bi se neko pozivao na pravila iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja predviđaju da vas neko može snimati, odnosno baviti se obradom podataka o ličnosti, samo ako je to predviđeno zakonom ili uz vašu saglasnost, to bi značilo da treba da se zabrani veliki deo video-nadzora koji se ovde vrši. Zbog toga je potrebno taj opšti princip iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti razraditi, odgovoriti na pitanja koja smo naveli – kazao je Rodoljub Šabić.
On ističe da je kancelarija poverenika pripremila predlog za dopunu zakona odgovarajućim odredbama o video-nadzoru i da će dokument, kao formalna inicijativa biti dostavljen Vladi Srbije.
Šabić je upozorio da bi moralo biti onemogućeno da se provera zapisa sistema video-nadzora vrši putem Interneta ili javne kablovske televizije i na slične načine, jer to omogućava neograničeno širokom krugu korisnika da bez stvarne potrebe i razloga zadire u privatnost građana i, između ostalog, prati njegovo kretanje.
----------------------------------------------
Iskustva drugih zemalja
„U većini zemalja, uvođenje video-nadzora u stambene zgrade, upravo zbog rizika po privatnost, ne smatra se običnom tehničkom odlukom” zbog čega se za nju traži kvalifikovana većina, znatno veća od uobičajene, navodi poverenik. Zakoni Slovenije i Crne Gore, na primer, propisuju da je za uvođenje kamera u zgradu potrebna saglasnost 70 odsto stanara, dok je u Makedoniji taj procenat čak 100 odsto.
„U mnogim zemljama video-nadzor podrazumeva nadzor nad ulaskom i izlaskom u zajedničke prostorije, a ne i nadzor tokom boravka u prostoriji. U nekim od njih je čak takav nadzor nekih zajedničkih prostorija, uključujući i liftove, zabranjen. Isto tako u mnogim zemljama je zabranjeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova”, navodi se u saopštenju poverenika.
J. Čalija
objavljeno: 15.12.2011.
